Branič

Страна 70

.БРАНИЧ'

Број 4

за посланика у Народној Скупштини може бити изабран само онај, који има бирачко право. „Од сваког се посланика траже ови услови: 2) да је навршио 30 година". 3 ) Овако стилизован чл. 47. који је у Уставу постао чл. 72. примио је пленум Уставотворне Скупштине готово без дискусије. Остало је да се од сваког народног посланика има да тражи да је навршио 30 година. 4 ) Француски уставотворци предвиђали су у својим Уставима известан број година као услов да се једно лице кандидује за народног посланика или сенатора и да буде изабрано. Као правило, још од Француске Револуције, постављено је, да сенатори имају бити старији од народних посланика, За сенаторе је обично тражено да имају 40 година, док је за народне посланике било довољно да имају 25 година, па да задрже ово звање или буду изабрани. Ово правило у Француској се сматра као политичка аксиома: нико против њега не истиче никакве приговоре, нити ко тражи да буде друкчије. Под режимом данашњег Устава од 1875. год. посланик може бити онај, који је напунио 25 година (чл. 6. органског закона од 30. новембра 1875.) С друге стране, нико не

3 ) в. С шенографске Белешке — Рад Уставног Одбора кк>. II. стр. 143. и сл. и 161. и сл. 4 ) в. Стенографске Белешке Усшавотворне Скупштине. II. књига. Редовни састанци од 11. и 13. јуна 1921. год. На састанку од 11. јуна 1921. год. једини говорник, који је се на необично духовит начин дотакао година као услова за стицање пасивног бирачког прзва, био је г. Едбин Кристан Ја у године веома мало верујем господо, каже г. Кристан. Не верујем ја то, да човек само по годинама постаје паметан. Може неко бити и веома зрео за гроб, па још увек може бити глуп као ноћ Ја би био за то, да онај час, кад добије изборно активно право, да може добити и пасивно право избора. Али, ако сте за ову Скупштину тражили 25 година, онда не постајите још реакционарнији, па не тражите сада 30. И не бојте се, да ће народ бирати саме младиће док има мудрих стараца".

може бити сенатор ако није напунио 40 година. (чл. 3. закона од 24. фебруара 1875. укинут чл. 9. закона од 9. децембра 1884. и замењен чл. 4. истог закона.) Али увек тако није било. Устав од 111 године одређивао је 30 година као услов за кандидата у Савет од Пет Стотина а 40 година за Савет Старих. Уставом од VIII године предвиђено је 25 години за избор у Трибунат а 30 година за избор у Изборно Тело. За Уставних Повеља под ресторацијом Бурбона тражено је 40 година за улазак у Народно Представништво, па је после 1830. овај број година сведен на 30. Декрет из 1848. год. и Устав од 1848. год. утврдили су 30 година као услов за улазак кандидата у Народну Скупштину. 5 ) Да ли је једно лице испунило услове из чл. 72. Видовданског Устава односно из чл. 13. закона о избору народних посланика не цени првостепени суд приликом потврде кандидатске листе. То јасно излази из целог одељка изборног закона који се на кандидатске листе односи (чл. 33.—43.), где је стриктно предвиђена функција првостепеног суда. Ако кандидат не буде изабран, о његовом пасивном изборном праву нема нико да цени, јер ово закон никоме не преноси у надлежност. Ако кандидат буде изабран за народног посланика, онда о томе, да ли је он испунио или да ли испуњава услове из чл. 72. Устава односно из чл. 13. изборног закона или их не испуњава, односно није их испунио, решава Народна Скупштина по извештају Верификационог Одбора.

5 ) в. Хеоге ЂидиИ: ТгаНе (1е ЈгоН соп5Ши1шппе1, <1еихЈете ес1Шоп, 1оте ^иа1пете, рр, 162 е1 бшу . — А. Езтет: Е1етеп1б с1е ДгоИ сопзШи1шппе1 Ггап^аЈб е1 сотраге, 1оте бесопсЈ, рр. 280 е1 5ШУ. — Јозерћ ВагЊе1ету е1 Раи1 1>иег\ ТгаИе е1етеп!ајге с1е скоН соп111иИоппе1, рр. 428 е! 5ш'у. (Наставиће се)

Ргауш 1ек ргоИу осИика ОМазпо^ 0(№ога Вопуоје Ј. РгапИоуЈс, зекге!аг 1Јргаупо§ 5ис1а

Ођ1азш ос!ђог сЗопозј осПике Ш као ујза затоиргаупа у1аз1 и с!ги§от б!ерепи Ш као 1акуа и ргуот з1ерепи. 1Ј ргуот зШсаји, касЗа оћ1абш ос1ђог <Јопо51 ос11ики ро гаМ, као ујза батоиргаупа у1аз1; газтаћајиа ос11ики шге еатоиргаупе у1азИ, ројесИпас роуге<1јеп и зуоте ргауи Ш Нспот перозгесЈпот т!егези газпоуапот па гакопи пегакопШт ак1от ођ1азпо§ осЉога тоге ро с1. 16. гак. о Оггаупот 8ауе1и 1 иргаушт зисЈоуЈта, росЈпеИ 1игђи пасИегпот иргаупот зис1и па паст \г■ 1огеп и с1. 18. рот. гакопа. АН рНапје кој!

је ргауп1 1ек ргоНу осНика ођ1азпо§ обђога с1опеНћ и ргуот з!ерепи ђНо је зрогпо. Ро роз!ојес1т гакопзкјт ргорЈзЈта оуај з1исај 1геђа <3а ге^иПзе с1. 32. игебђе о роз1оупот гесЗи и Оггаупот 8ауе1и 1 иргаупЈт зисЗоуЈта, ро коте ргорјзи „ргоНу ака1а ујзјћ затоиргаушћ у1аз1ј јта тез!а перозгеЈпој 1игђј па иргауп! зис1". Ргета 1оте роз!о је ођ1азп1 осЗђог ујза затоиргаупа у1аз1, 1о ђ1 зе ргоНу пје^оујћ ргуоз1ерешћ осНика росЈпозПа 1игђа иргаупот зисЈи. МесЈјићт оуај ргорЈз јгагуао је сНзкизЈји о 1оте с1а Н је за^азап Ш рго-