Branič

Страна 114

,Б Р А Н И Ч"

Врој 6 и 7

рови поновно водили и пресуђивали, са једном разликом што би улоге странака биле измењене, противно начелу економије у поступку. Са тих разлога погрешио је Управни Суд

кад је ожалбеним решењем жалиоце одбио од тражења, да му ради евентуалне употребе правних средстава изда пресуду, донету по спору у коме је учествовао по члану 29. зак. о Државном Савету и управним судовима."

Године старости као услов за стицање пасивног изборног права — Д-р Видан 0. Благојевић, адвокат —

— Свршетак Овај би систем био опасан, тирански у рукама партизанске већине скупштинске и одборске. Замислимо случај, да је један изабрати народни посланик, дошао у Народну Скупштину и ако није имао 30 година на дан његовог избора. Народна Скупштина му не верификује мандат из разлога што то неће да учини било она сама, било у споразуму са Верификационим Одбором све док дотични посланик не напуни 30 година. Тако би имали интересантан случајсаботаже Устава и Закона о изборима народних посланика баш од највећег државног тела, од стране Народне Скупштине. Пошто дакле, да би се спречила неједнака примена чл. 72. Устава односно чл. 13. Изборног Закона а и услед непрактичности примене другог система и тираније скупштинске већине, који су у стању да изазову непотребне скандале, то је у интересу Скупштине и Закона да се нађе солидан ослонац и тачно утврђена полазна тачка за рачунање навршених 30 година народног посланика. Тај моменат је одређен Уставом, Изборним законом и Пословником и то на дан избора за народне посланике, те се према томе има ценити, да ли је један посланик напунио 30 година, према дану његовог избора за народног посланика а не према дану верификациј'_' његовог мандата од стране Верификационог Одбора односно од стране скупштинског пленума. Доктринарно овај случај није никако код нас изучаван. Коментатори Устава и изборног закона нису се бавили овим интересантним питањем, из разлога ваљда, што се логично може доћи увек до правилног решења његовог. С тога нас не треба чудити што г. Слободан Јовановић у свом Уставном Праву н ) не посвећује пажњу овом питању, као што ни наш најбољи коментатор Изборног закона г. Др. ЈЈадислав Полић 9 )

8 ) стр. 84. 9 ) у свом Изборном закону, Загреб, 1923. год. стр. 15,

не сматра за потребно да се задржи на овом питању. Исти је случај и са коментатором изборног закона г. Божидаром Протићем.1 0 ) Код Француских писаца-аутора уставног права, већином је исти случај. Ни г. Есмен 11 ) ни г. г. Жозеф Бартелеми и Пол Диез 12 ) не задржавају своју пажњу на овом питању. Случај са г. Дигијем је мало друкчији. Он у своме Уаиавном Праву 1а ) изриком тражи, да је посланик на дан избора навршио 25 година, а ако је сенатор у питању, да је навршио на дан избора 40 година. Тај услов истина француски Устав, односно органски закони, изриком не траже. То смо мало раније утврдили. Али г. Диги сматра, да друкчије не може да буде. Ми наравно не можемс а да не усвојимо ово гледиште уваженог бордовског декана правног факултета. Случај који нас интересује појавио је се у француском Сенату 1886. год. кад је се приликом верификације избора сенатора г. Себлина поставило питање, да ли треба имати 40 пуних година на дан верификације мандата, јер сенатором се постаје у ствари само по овој верификацији, или треба овај број година имати најдоцније на дан избора за сенатора. Сенат је, по г. Дигију, од кога узимамо овај случај, исправно решио, да треба имати 40 пуних година на дан избора. Тако исто и народни посланик би могао само ући у Парламенат, ако је на дан избора навршио 25 година. Изгледа, да је бордовски декан по логици ствари, у праву. Друго становиште могло би се бранити једино политичким опортунитетом, личним симпатијама или антипатијама за овог или оног кандидата, и другим сличним аргументима, који са правном аргументацијом по првом стано10 ) у свом Закону о бирачким списковима и Закону о избо<ру народних посланика, стр. 33. и 34. п ) А. Еашелп, ор. сК. р. р. 280 е1 8Ш>. 12 ) Јохерћ ЂагИгНету е1 Раи1 Ђиег, ор. сН р. р. 428 е! зају. 13 ) Ј^еоп 1~)идиИ, ор. ск. р. р. 162 е( зшу.