Branič

Страна 118

„В Р А Н И Ч"

Бро] 6 и 7

мири се и сам закон о таксама, који је подвргава фискусу и таксира по Т.Бр. 32. зак. о таксама, али ништа не помиње о њеној доказној снази. Правилник за извршење закона о таксама, — који у пракси није примењен —- прописује у чл. 221. обавезу за новчане заводе да уз сваку меницу морају имати и есконтну листу, али ни он не даје ништа из ближе о есконтној листи. Односно попуњавања есконтне листе трговачки обичај усвојио је: да није потребно да се попуњавање изврши од оних, који су обавезани по есконтној листи. Са законског гледишта, пошто се њоме ствара обавеза и пошто је она приватна исправа, то би требало да ју онај, који се по њој обавезује, сам и попуни. Пракса сматра за најважније и најбитније код сачињавања есконтне листе: да се у њој опише садржина меничне обавезе, да би се видела веза између менице и есконтне листе и да се означи име једнога од индосатора т. ј. сопственика менице и есконтне листе. 2. Есконтна листа као обећање извесног плаћања, јесте писмено обећање дугованог интереса по меници на коју се односи. Она је ово по својој намени у приватном животу. Она је дакле везана за меницу и доказује егзистенцију једног спорецног уговора поред меничног уговора, који само за толико дели судбину самог меничног уговора што се претпоставља, да је са уношењем меничне обавезе престала и обавеза из есконтне листе. Но све ово не значи, да би неисплаћен или оспорен иитерес могао бити предмет оделитог грађанског спора, а то је једини случај када би есконтна листа могла фунгирати као самосталан доказ. Садржина обећања плаћања у есконтној листи јесте: исплата одређеном новчаном заводу (или његовом правном наследнику) као поверитељу извесног одређеног интереса по меничном дугу, а о опредељеном року и на опредељеном месту. Овде је она потпуно слична меници. Ово обећање меничног интереса у есконтној листи јесте у суштини означење једног дуга без основа (зше саиза (ЈевепсИ), те се по томе једино ова обавеза по есконтној листи разликује од обичне грађанско-правне обавезе (т. ј. обавезе по облигацији или уговору), који увек мора садржати основ. Означење исплате одређеног интереса и означење рока истиче из саме есконтне листе исто као и означење повериоца, а означење места плаћања може проистицати и из саме менице, ако није означено у есконтној листи.

III. Есконтна листа као обавеза појављује се у пракси у два облика. 1.), Есконтна листа може бити признање два лица : акцептанта и подноситеља (последњег индосанта) менице, који се обавезују индосатару — новчаном заводу, да ће му о року исплатити интерес означен у есконтној листи. Подноситељ и акцептант у тој сврси предају есконтну листу индосатару. Ништа не стоји на путу да ову обавезу поред ова два лица прими на самој есконтној листи још које лице из меничне обавезе, премда се то не практикује јер се полази од претпоставке, да су они упознати са садржином овог споредног меничног уговора. Исто тако у пракси ништа не стоји на путу да индосатор (менични поверилац и сопственик менице и есконтне листе) буде нриватно лице место новчаног завода, то јест: да се есконтна листа напише и преда приватном лицу као повлашћеном. 2.), Есконтна листа може бити и признање само једног лица, које је менично обавезано да ће о року платити интерес означен у есконтној листи. Ну овде судска пракса без разлога одбија важност есконтној листи потписаној само од једног лица исто онако као што без законског разлога опет придаје важност листи потписатој од више лица, а ово зато што есконтна листа потписата било од Једног било од више лица није ни уговор ни облигација. Нема ни једног законског прописа који есконтну листу чини строго формалним писменом, као што је то случај са самом меницом, да би сам потпис био у стању да повуче за собом обавезу. Овде се судови поводе за приватно-правном праксом из трансакције, која : прво тражи два потписа ради јаче гаранције да увуче више лица у једну обавезу и да их на случај спора лиши ексцепције да нису пристали на уговорени интерес чији је доказ есконтна листа; а друго: прима као потпун доказ за постизање споредног уговора о интересу једно овако непотпуно писмено, које није ни уговор ни облигација и не одговара условима на једног ни другог. Есконтна листа са једним потписом, исто као и са два потписа садржи фикцију: да је спсредни уговор о интересу познат свима потписницима на меници, и да су га и они усвојили (т. ј. пристали на њега). Мора се напоменути да есконтна листа са два потписа пружа већу сигурност само за толико што лишава индосатора могуће ексцепције да он није пристао на споредан уговор чији је доказ есконтна листа. Правна природа есконтне листе. Есконтна листа није уговор т. зв. споредни менични