Branič

Број! 6 и 7 „БРАНИЧ" Страна 125

По свршеном рочишту, суд већа и гласа о пресуди у тајној седници. О гласању се води нарочити записник који се парничарима не сме подносити на увиђај. Судија-известилац гласа први а после њега гласају судије по реду — од најмлађег по рангу. Наравно, председник гласа последњи. Пресуда се доноси апсолутном већином (чл. 32. Д. С., чл. 38, 48. и 46. У. П.) Суд изриче пресуду, по правилу, одмах или у року од осам дана у изузетним приликама (чл. 33. Д. С., чл. 47. У. П.) § 305. г. с. п. има свој одговарајући пропис односно састава форме саме пресуде у чл. 48. У. П. Пресудом се тужба или одбацује или уважава. У овом другом случају управни акт се поништава пресудом управног суда. Ако управна власт наведе, да је овлашћена донети решење на основу слободне оцене, суд ће тужбу одбацити ако нађе да је навод основан (чл. 34. Д. С.). Ако би се тужба одбила по чл. 34. Д. С., мора суд у пресуди осудити тужиоца на плаћање трошкова и навести износ ових трошкова (чл. 35. Д. С., чл. 49. У. П.). Какво је одело прописано за грађанске судије у таквом оделу учествују, на рочишту, и чланови управних судова (чл. 56. У. П.). Посебне Одредбе. — Тужба противу управних аката по правилу не спречава њихово извршење чл. 36. Д. С. а) Ако надлежност једног управног суда обухвата области са разним грађанским судским поступцима, прнмењиваће се, до изједначеа грађанског поступка, онај поступак, који важи за седиште суда (чл. 37-11У. Г1.) б) Према чл. 60. У. П. нарочитом инспектору Министарства Правде подлежи цело пословање управних судова и све њихово особље. в) Чл. 63. У. П. гласи: у свима случаје 2 вима, који у закону о Државном Савету и Управним Судовима нису предвиђени, имаће се аналого примењивати односни прописи закона о судској организацији и грађанском поступку и правилнику редовних судова. II. Државни Савет. Састав уопште. — Особље: — Међу Управним Судовима из чл. 5. Д. С. Државни Савет је Врховни Управни Суд. Састоји се из тридесет чланова. Нова саветничка места могу се установити законом (чл. 103. Устава, чл. 1. Д. С.). Чланове Државног Савета поставља Краљ на предлог Председника Министарског Савета и то на овај начин: „половину чланова

именује Краљ од двоструког броја чланова које предлаже Народна Скупштина а другу половину бира Народна Скупштина од двоструког броја које предлаже Краљ. Краљ на предлог Председника Владе именује Председника и Потпредседника од наименованих државних саветника. Упражњена или ново установљена места у Државном Савету попуњавају се на исти начин (чл. 2. Д. С.)" „За председника, потпредседника и чланове Државног Савета могу бити постављени само они виши чиновници или јавни радници који имају факултетску спрему и десетогодишњу државну службу или јавни рад. Најмање две трећине државних саветника морају имати диплому о свршеном правном факултету (чл. 11.-1. Д. С.). Чланови Државног Савета имају обезбеђену судску сталност и независност до 70 године старости. Иначе, све одредбе из чл. 12., 13. и 14. о којима смо говорили код Управних Судова, важе и за њих. Државни Савет има шест првих и шест других секретара, шест писара и потребан преписача и служитеља. Секретари и писари морају имати свршени правни факултет. Секретаре и писаре предлаже Државни Савет Председнику Министарског Савета. Предлог за постављање, унапређење и уклањање секретара и писара, чини Државни Савет Председнику Министарског Савета. Председник Државног Савета поставља преписаче и служитеље (чл. 2. У. П.). Организација: — И Државни Савет држи оделењска заседања и заседања у општој седници. Има шест оделења и свако оделење броји по пет чланова а њихов се распоред врши сваке године коцком у напред—најпре се изврши подела државних саветника правника па онда остало. Оделењима председавају председник, потпредседник и четири, по рангу најстарија државна саветника. Оделење, коме ће који од председавајућих саветника бити на челу, одређује се коцком у општој седници. Свако одељење носи своју бројну ознаку, која представља ранг дотичног председавајућег (чл. 3. Д. С., чл. 5., 6. и 7. У. П.). Једно одељење стално постоји за управне спорове финансијске природе (чл. 10. У. С.) Делокруг појединик оделења одређује се у општај седници Државног Савета (чл. 6./III. У. П.). Састав појединих одељења и њихов делокруг мора се саопштити Министарском Савету и обнародовати у „Службеним Новинама" (чл, 8. У. П.). Општу седницу сазива председник Савета. Општа седница може решавати ако је присутно бар две трећине свих чланова. Одлуке