Branič

Страна 156

„Б Р А II И Ч"

Број 8 и §

из два разлога: прво, што су представници Удружења љубазно позвати у Београд и друго, што је Београд предмет нарочите њихове пажње због предлога закона о заштити ауторских права. Овај законски предлог, саображен изменама извршеним у овој грани права на ревизионистичкој дипломатској конференцији у Риму (мај 1928.), представља у своме домену заиста лепу новину. Ако постане закон, он ће садржати у себи и принципе којима још многа домаћа законодавства неће бити надахнута, а што ће нам служити на част. Ако смо последњи на листи држава које су донеле овакав закон, ми ћемо бар бити први у погледу савршенства његова. Конгрес је привукао пажњу многих странаца. Највише су били заступљени Французи, из чије је средине председник г. Мајар, за тим је било Енглеза, Пољака, Чехо-Словака, Румуна, по један Белгијанац, Египћанин, Немац, Мађар, председник Међународног Бироа Швајцарац г. Остертаг, и др. Многи представници страних сила били су акредитовани на Конгресу. Да ли је било представника наших домаћих интелектуалних Удружења, није нам познато, јер нигде нису представљени. Утисак је да их није било, што је за жаљење. У сваком случају Загребачко Удружење за заштиту књижевне и уметничке својине није било заступљено. Да ли је звато да учествује на Конгресу, није нам познато, али је његово одсуство, односно одсуство њених представника, нарочито г. г. Стражњицког и Албини, примећено. Г. Стражњицки, аутор законског предлога о заштити ауторских права, у колаборацији са г. Шуманом, није могао изложити своје схватање о пом. законском предлогу и на њему својствен начин, бранити га. Даље, утисак који су конгресисти морали добити био је потпуно одсуство наших културних Удружења. Све је се у главном свело на мали број чланова извршног одбора, њих девет на броју, који су представљали наш интелектуални Београд, били учесници на свима манифестацијама рада Конгреса, изузимајући стварног рада — претреса питања на дневном реду Конгреса, кад је се овај одбор свео на неколико чланова, са моментима кад ни једног члана присутног није било. Како је ово одјекнуло код страних представника, није тешко погодити. Ми пак са наше стране устајемо енергично против оваквог рада, јер је у нашој земљи приличан број лица које интересује питање заштите ауторских права, а којима није дато право присуства на Конгресу. Конгрес је радио од 27. до 29. септембра. Првог дана претресен је закон — тип Удружења и закључци римске конференције. Дру-

гог дана претресен је наш законски предлог. Г. Шуман, један од твораца овог предлога закона, поднео је детаљан реферат о истом, који је примљен са похвалом од Конгреса. То је лични успех г. Шумана који је неуморно радио на овом законском предлогу заједно са г. Стражњицким. Г. Живојин Перић проф. Универзитета, референт по питању научне својине, није лично присуствовао, па је његов реферат, пошто је претходно одбијен од г. Мајара, јер Конгрес то питање не интересује, доцније прочитан, пошто није било других наших реферата. Правни ауторитет г. Перића није дозвољавао да се његов реферат одбије. Али, кад је то већ учињено, онда је велика грешка што је он доцније ипак прочитан. Уверени смо да при познавању ствари и у оном тренутку, г. Перић не би дозволио читање његовог рада о научној својини, који је добио признање од највећих међународних стручњака из ове области права. Са овим је наша стручна колаборација завршена. То је у складу са слабом посетом наших интелектуалзца на Конгресу. Говори се на пр. да је Народно Позориште за време свечане преставе, било полупразно, док карте нико није могао' добити на каси Народног Позоришта ако није хтео да иде на II и III галерију! Сала конгресна била је готово празна. За оно мало учесника у раду заиста је огромна сала Официрског Дома била прави луксуз. И нехотице намеће нам се упоређење овог Конгреса са оним одржаним 1926. године у Варшави. Пољаци су сасвим друкчије схватили своју дужност. За свој нов закон о заштити ауторског права од 29. марта 1926. год. они су спремили девет референата,. сви из реда правника. За дискусију о закону типу означили су четири референта, свега дакле тринајест. Французи су са своје странз имали по првом предмету једног референта (г. Мајара), а по другом предмету дванајест референата, свега дакле тринајест. У свему је било двадесет и шест референата. Сви референти били су унапред оштампани на писаћој машини и раздати конгресистима. Учешће на Конгресу било је огромно. Посета пољске публике на седницама Конгреса, пријемима, банкетима и др. била је велика. Интересовање за Конгрес било је у истини невероватно и успех је био необично велики. Шта је код нас урађено? Приликом свечаног отварања Конгреса било је присутно око 50 наших интелектуалаца, при раду Конгреса било их је највише десетак. Референт је са наше сгране био свега један. Французи су имали неколико референата. Г. Шуману би очигледно било лакше да је имао на кога