Branič

Врој 8 и §

.бра Н ич-

Страна 169

ватни тужилац не тужи, то онда не може ни да се суди оптуженоме. 2). Разлози првостепенога суда су скроз погрешни и контрадикторни, јер прво суд налази да стоји дело из § 158. у в. § 41. к. з., па чак и кривична одговорност оптуженога па исто утврђује на основу § 225. Крив. Суд. Пос. а одмах, затим, због тога што приватни тужилац одустаје од тужбе, налази, да у радњи оптуженога нема ни кривичне одговорности, те пушта оптуженог испод суђења као невиног и у том се случају позива на олакшавне и казну умањујуће околности.

3). Испод суђења по § 250 а. Крив. Суд. пост. оптужени се пушта решењем кад нема кривичног дета, а као невин по § 241. Крив. Суд. Пос. пушта се пресудом кад има дела, а нема доказа, да га је оптужени извршио. То су два различита два правна појма, која су потпуно јасно детерминисана у горњим законским прописима, те суд није могао и један и други уједно употребити." Изгледало би, на први поглед, да су ове примедбе мало оштрије, него би то требало да буде, али, ипак, с обзиром на какву су пресуду упућене, и нису. Саопштио Јов. Б. Мијушковић

Нов закон о адвокатима за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца

I ГЛАВА Стицзње адвокатуре § 1. Адвокатура је занимање јавног поретка. Њој је циљ да адвокат својим стручним знањем помаже савесно и поштено појединцима правним саветима; да утиче на измирење странака које дођу у сукоб у правним односима или ннтересима; да у случају спора пред судовима заступа парничаре бранећи њихове оправдане интересе и права; и да, у опште, у примени закона пред судовима и другим државним властима и јавно-правним телима помаже да се донесе и правилна и правична одлука Адвокатура се стиче уписом у именик авоката. § 2. У именик адвоката може бити уписан само онај који докаже следеће услове: а) да је држављанин Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца; б) да је способан за вршење правних радња; в) да је свршио правни факултет као редован слушалац и положио прописане испите у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца или на страни; г) да је по свршеном правном факултету и положеним испитима провео у вежби потребно време, како је то овим законом прописано; и д) да је положио адвокатски или судијски испит. Женека лица могу етећи право на вдво» катуру и ову обављвти*

§ 3. У адвокатски ред могу ступити без вежбе (праксе) прописане овим законом и без адвокатског испита судије среских, окружних и трговачких судова, државни тужиоци (државни одвјетници), секретари виших судова са положеним судијским испитом, који се у томе звању затеку на дан ступања на снагу овог закона, а имају пет година службе проведене у томе звању. Они који добију једно од напред именованих звања по ступању на снагу овога закона могу ступити у адвокатски ред без вежбе (праксе) и без адвокатског испита по истеку три године проведене у томе звању. Државни правобраниоци, председници окружних и трговачких судова, председници и судије виших судова и ванредни и редовни професори права на универзитету могу ступити у адвокатски ред без вежбе (праксе) и без адвокатског испита. Ово право не припада онима, који су дисциплинским путем из државне службе отпуштени или стављени у пензију. § 4. Адвокатуру не може стећи онај: а) ко услед осуде кривичног суда нема законске способности за вршење адвокатуре; б) ко је услед дисциплинске пресуде избрисан из именика адвоката и адвокатских приправника, све док не протекне време за које је из именика избрисан; в) ко с платом врши државну или другу коју јавну или приватну службу у својству чиновника, осим службе хонорарног профе< сора универзитета или хонорарног настав* ника етручннх школај