Branič

Број 8 и 9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 175

ларије преузимача (заменика), може му одбор Адвокатске Коморе скратити тромесечни рок. Опозове ли адвокат пријаву преселења или промени место куда је хтео да се пресели, о томе ће се пријава учинити и обзнанити на исти начин, али се у овом последњем случају тромесечни рок има рачунати од дана прве пријаве. Одбор у чијем је подручју дотадашње седиште адвокатске канделарије, може дозволити и продужење рока за преселење. И преселење у опсегу истога окружног суда треба обзнанити. Одбор Коморе може у том случају скратити тромесечни рок и онда, ако адвокат не именује преузимача (заменика). Ако би постојали разлози са којих се упис може ускратити или одгодити, Комора новог седишта адвокатовог поступиће по пријави преселења онако, као што се у том случају поступа с првом молбом за упис у именик адвоката. Одбор новог седишта адвокатовог има о упису обавестити Министра Правде, Касациони Суд и надлежни Апеладиони Суд и одбор пређашњег седишта, а овај ће на то одредити брисање из именика адвоката. Адвокатска Комора, на чије се подручје адвокат намерава преселити, може захтевати прописану пристојбу, која се одређује пословником Коморе. § 35. Одредбе ове главе о правима и дужностима адвоката код заступања и саветовања странака, као и узгредних послова, примениће се и на адвокатске приправнике. IV ГЛАВА Престанак адвокатуре § 36. Право на вршење адвокатуре престаје: а) губитком држављанства или способности за вршење правних радња, затим, отварањем стечаја над имовином адвоката, као и у случају одлуке суда да се стечај не отвори за то што имовина адвокатова није довољна да се покрију трошкови стечајног поступка: б) брисањем из именика адвоката по § 33.; в) казненом осудом која има за последицу губитак адвокатуре; и г) одрицањем. Док против адвоката тече дисциплински поступак, или док му је адвокатура обустављена, може се адвокат одрећи адвокатуре само с пристанком одбора. У том случају може се одрицање прихватити само онда, ако се адвокат уједно изрично одрекне права да тражи поновни упис. Код дисциплинске

расправе може адвокат и пред дисциплинским већем изјавити да се одриче адвокатуре и дасциплинско веће мсже одрицање прихватити. У колико право за вршење адвокатуре престаје услед дисциплинске пресуде одређују прописи о дисциплинском поступку. По молби за поновни упис решава се по прописима првог одељка овог закона. V ГЛАВА Адвокатске Коморе § 37. У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца образоваће се онолико адвокатских комора, колико има Апелационих Судова. Министар Правде може променити подручје и образовати нове коморе. Адвокатска Комора састоји се из цело купног броја адвоката уписаних у именик Адвокатске Коморе на територији надлежног Апелационог Суда. § 37. Адвокатска Комора има да чува углед, част и право адвокатског сталежа и да пази на то да адвокати врше своју дужност. Своје послове Комора обавља непосредно у скупштинама, а посредно у своме одбору. Скупштина Адвокатске Коморе је уредно сазвани и конституисани скуп чланова Коморе. Скупштина се састаје једанпут у години и то у месецу октобру. Она се може сазвати и у ванредни сазив кад то затражи једна трећина чланова Коморе и то мора бити у року од месец дана по писменом захтеву. Скупштина решава већином гласова присутних чланова. Одбор Коморе је састављен из броја чланова које одреди скупштина Адвокатске Коморе, али овај број не може бити мањи од 12 (дванаест). Овај избор важи за три године. Председник скупштине је уједно и председник одбора Коморе. Остале часнике одбора бира сам одбор из и*забраних чланова одбора. Упражњена места чланова одбора у току овог трогодишњег времена бира сам одбор или наредна редовна скупштина. Одбор сваке Адвокатске Коморе израђује сам пословник за свој рад, рад Адвокатске Коморе и скупштине и рад дисциплинског већа. Ови пословници имају се поднети Министру Правде на одобрење. § 39. Председник, заменик председника и чланови одбора бирају се гласачким листићима

5*