Branič

Страна 188

.БРАНИФ

Број 10 и 11

новина позвати, па ако се.не јави у судом одређеном року, ову фирму брисати. После једном брисане фирме може други исту фирму као своју, ако има прописане услове, протоколисати. На решење о престанку или брисању

фирме имају заинтересовани право жалбе Касационом Суду у року од петнајест дана од дана пријема решења или објаве у званичним новинама. Услед отварања стедишта над имовином фирме фирма не престаје.

Општа Седница Државног Савета — Др. Видан О. Благојевић, адвокат. —

Слично Општој Седници Касационог Суда, Закон о Државном Савету и Управним Судовима од 17. маја 1922. год. предвиђа установу Опште Седнице и код Државног Савета. Државни Савет редовно „решава у оделењима од пет чланова" (чл. 3. закона). По изузетку, он решава и у Општој Седници. Тако по чл. 4, закона. „Председник може у циљу одржања једнообразности у правосуђу у Државном Савету, према потреби сазвати Општу Седницу Државног Савета. — Општа Седница решава такође о стварима предвиђеним у тач. 2. и 5. чл. 103. Устава, ако законом није друкчије одређено. — Општа Седница може решавати ако је присутно бар две трећине свих чланова. — Одлуке Опште Седнице обавезне су за оделења." Према томе, .Општа Седница Државног Савета решава по предметима из две засебне категорије. По првој категорији предмета, Државни Савет се може састати у Општу Седници „у циљу одржања једнообразности правосуђа у Државном Савету, према потреби." Закон је оставио председнику Државног Савета да цени, да ли је потребно сазвати Општу Седницу, што значи, да је сазив Опште Седнице овде факултативан. По другој категорији предмета, Државни Савет ће решавати у Општој Седници „такође о стварима предвиђеним у тач. 2. и 5. чл. 103. Устава, ако законом није друкчије одређено." Овај члан Устава одређује дужности Државног Савета у 5 тачака. Само друга и пета тачка овог уставног прописа нас интересују. Тако, по тач. 2. „као управни орган врховне државне управе он (т. ј. Државни Савет) решава о актима управне природе за које је потребно његово одобрење по нарочитим законима." Уставотворац предвиђа овде случај кад је нарочитим законом стављено у дужност Државном Савету, да да своје одобрење „о актима управне природе." Таква одобрења могу бити по најразличитијим актовима управне природе, али да их управна владст тражи од Државног Савета, потребан је за то изричан законски пропис. Сама природа ствари, озбиљност овог посла и немогућност да се остави ова

категорија послова само једном оделењу Државног Савета, диктовала је законодавцу који је 1922. год. доносио Закон о Државном Савету, да ову прираду послова обавезно пренесе на Општу Седницу Државног Савета. По себи се разуме, да ће се управна власт која тражи одобрење Државног Савета по овом законском пропису, увек позвати на законски пропис, која у овом случају мора бити изричит. Исто ће учинити приликом решавања Државни Савет, који ће у Општој Седници пре свега утврдити своју законску обавезу и о томе дати доказа изрично у својој образложеној одлуци. По тач. 5. чл. 103. Устава „он (т. ј. Државни Савет) решава и о другим питањима која му законом буду стављена у надлежност". За овај пропис важе наше напомене уз горе наведени пропис, са изузетком, што овде није више у питању акт управне власти за који је „потребно његово одобрење", већ могу бити и сва друга питања, под условом, да му је решење по истим изрично законом стављено у надлежност. У ову серију послова долазе у надлежност Опште седнице махом избори највиших државних функционара, поред других послова. Тако, чл. 7. закона о Државном Савету и Управним Судовима од 17. маја 1922. год. стављено је у дужност Државном Савету, да изабере кандидате за Управне Судове у двоструком броју. По закону о устројству судова од 20. фебруара 1865. год. са изменама и допунама нарочито од 30. јануара 1922. год. Бр. 6460 а код § 2. који се односи на устројство Касационог Суда, речено је, да Државни Савет може вршити кандидацију судија виших судова са оним бројем чланова „колико у ствари буде имао, без обзира на законом прописани кворум за решавање". Ова је измена дошла пре Закона о Државном Савету и Управним Судовима од 17. маја 1922. год. да би се дала могућност Државном Савету, да и у непотпуном саставу и без кворума, може вршити ову законом наложену дужност. Та је дужност стављена Државном Савету чл. 23. закона о судијама од 4. марта 1911. год. када Др-