Branič

Страна 192

„Б Р А Н И Ч"

Број 10 и 11

Од раније код њих освете су се вршиле више јавно, да се зна: да је дотични извр шио освету, „осветлао образ" кући. У потоње време, специјално у овим крајевима, освете се више врше тајно: из заседе; на превару; потплате друге и т. д., — вероватно због тога, што су по нашим законима таква крив. дела, извршена из крвне освете, кажњива, као и да нису извршена из освете, без обзира што, по њиховом схватажу, крвна освета влада као једно легитимно средство за заштиту живота, имања, части и слободе. 2 ) Због тога су, у доцније време, и све ређа признања извршиоца убистава из крвне освете, и ако су таква учињена крив. дела, по њиховом схватању, витешка. Наравно, у таквим случајевима, ако нема непосредних доказа, тешко је доћи до материјалне истине, и ако су, можда, судије убеђени да је пред њима кривац. Према томе, у таквим случајевима, судови су приморани кривичну одговорност таквих лица доказивати основима подозрења, у колико су се ови стекли, с обзиром на доказну теорију која влада у нашем Крив. Суд. Поступку. Ту скоро, такав један сличан случај био је и пред Пећским Првостепеним Судом, који ћемо ниже изложити, а који нам је и дао повода да се осврнемо на ову тему. У новембру месецу 1927. године извршено је убиство над почив. Ук Таиром из Доње Луке, на путу, када је ишао својој кући. За ово убиство оптужени су њих петина. На дан суђења Пећски Првостепени Суд пресудом својом Бр. 6792. од 14. маја 1928. год. двојицу је ослободио казне као невине, једног из недостатака довољних доказа. Првооптуженог осудио је, на основу признања на петнајест година робије а једног од оптужених, Незир Садрију, из Истинића, на двадесет година робије. Противу њега, као извршиоца овога дела, стајао је само основ подозрења из § 123. тач. 4. Крив. Суд. Пост., што га је првооптужени теретио, који је за себе кривицу признао. Како тај један основ није по § 236. у в. § 238. Крив. Суд. Пост., довољан за осуду, то га је суд требао ослободити казне из недостатака довољних доказа. Но, с друге стране, како }е било доказано, да су ове две куће — опт. Незира и убијеног Уке још од раније биле у крвној завади, то суд узме, да та околност, по § 118. Крив. Суд. Пост., стоји у такој тесној вези између

2 ) Др, Илија М, Јелић, ор, сј{„ стр. 122.

овога убиства и опт. Незира, да се вероватно може узети, судећи беспристрасно, да је он ово убиство над поч, Уком извршио. С тога суд ову околност — крвну"освету узме као нов основ из § 118. у в. л § 121. К. С. П., не подводећи га ни под једну|.тачку овог потоњег зак. прописа. И са ова два основа опт. Незира осуди на горе наведену казну. И Скопљански Апелациони Суд^сложио[се са првостепеним судом, да }е доказана крвна освета основ подозрења, али не неки нов основ, већ основ из тачке 4.'§. 121. Крив. Судског. Пост. Ову пресуду Скопљанског Апелационог Суда одобрио је и Касациони Суд својим решењем одЈ22. новембра 1928. год. под Бр. 13894. Ради што боље јасноћеовогЈпостављеног питања у овом чланку, ми ћемо цитирати овде разлоге и Првостепеног и Апелационог суда. Разлози Првостепеног суда о овом основу гласе: „Најзад, суд је нашао да противу опт. Незира стоји и основ подозрења из § 118. К. С. П. у в. § 121. К. С. П., — а на име: да су опт. Незир и убијени Таир стајали у доказаном непријатељству, одн. крвној освети. Јер према признању опт. Незира — § 225, К. С. П. и званичним актима, — пресудом овога суда Бр, 7255/21. и Апелац. Суда Бр. 1035/24,, — која су здружена са предметом ове кривице, утврђено је: да је опт. Незир 16. јула 1920. год, убио Арифа Сокола, из Доње Луке, оца убијеног Таира, — у прекорачењу нужне одбране, — због чега је опт. Незир пресудом овога суда Бр. 7255-21. кажњен са једном годином затвора; да је после овога Цен Ћупа, брат од стрица убијеног Арифа Сокола, одн, стриц убијеног Таира, због убиства Арифа, којега је извршио опт. Незир, убио Незирова стрица, Мет Тахира, због чега је Цен Ћупа, од стране Скопљанског Апелационог Суда, пресудом Бр. 1035 од 19.-111.-1924. год., осуђен на смрт, која му је казна указом Њег. Величанства Бр. 43237. од 25. јуна 1924. год. замењена са 20 година робије. Према оваквом стању и односима који су владали између ове две крвно завађене куће, суд, ценећи беспристрасно — налази да околност, на име доказана крвна освета — непријатељство — између убијеног Таира, одн, његове куће, и опт. Незира, стоји у таквој тесној вези између убиства Таирова и самог опт. Незира, да се, као вероватно узети може, да је заиста опт. Незир учествовао као саизвршилац у убиству Таировом, и да ова околност чини ближи основ подозрења. Ово суд верује, још у толико пре, што му је и лично познат обичај арнаутски, у