Branič
Стоана 206
,Б Р А Н И Ч"
Број 10 и 11
Кривични поступак може се повести на предлог државног тужиоца или Адвокатске Коморе, који имају сва права тужиоца. XVI ГЛАВА Прелазна наређења § 120. Они који добију држављанство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а по народности су Словени и у другој су држави већ били адвокати, могу после једногодишње вежбе код адвоката полагати адвокатски испит у смислу одредаба овога закона и након положеног адвокатског испита бити уведени у именик које Адвокатске Коморе. Уз молбу за упис у именик мора се поднети уверење Министра Правде о томе да од стране Министарства нема сметње да се молилац уведе у именик Адвокатске Коморе. Адвокати српско-хрватско-словеначке народности са територије бивше Аустро-Угарске, који постају држављани Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, морају се по молби увести у именик адвоката без вежбе и без испита предвиђених у првом ставу. Ова одредба важи и за оне адвокате, који су право адвокатуре добили по закону о признању квалификативних погодаба за стицање адвокатуре и јавног бележништва од 30. јула 1919. године. Адвокатским приправницима српско-хрватско словеначке народности са поменуте територије урачунаће се, ако постану држављани Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, време њихове дотадашње адвокатске приправничке вежбе у смислу § 5. овог закона. Повластице из другог и трећег става овог параграфа важиће за пет година по ступању на снагу овога закона. § 121. Официри ратни инвалиди који су учествовали у прошлим ратовима за ослобођење и уједињене, а који су свршили правне науке пре доношења овог закона, кад проведу на име вежбе једну годину дана у судовима или адвокатској канцеларији, стичу право на полагање судијско-адвокатског испита. § 122. Адвокати на територији Банског Стола у Загребу, који су 1. јуна 1928. године уз адвокатуру вршили и звање кр. јавних бележника по тада постојећим законима, имају, од дана ступања у живот овог закона, право да и даље врше оба звања ако су бележничко звање изрично задржали. У овом
случају бележничко звање вршиће у оном реону у коме су га тога дана вршили. Награде за њихов рад одредиће судови по својој оцени и према законским прописима, који су 1. јуна 1928. гоеине важили, па се према томе стављају ван снаге сви законски прописи, који су у супротности са овим. До доношења јединственог закона о кр. јавним бележницима за целу државу не могу се установљавати нова места кр. јавних бележника. § 123. Са даном ступања на снагу овога закона досадашње Адвокатске Коморе имају без одлагања да се саобразе прописима овога закона и да се понова конституишу. На територијама оних Апелациони Судова где Адвокатске Коморе не постоје поставиће Министар Правде, по предлогу Апелационог Суда донетом у општој седници, један одбор од петорице адвоката са дотичне територије, који ће на основу достављеног му списка адвоката вођеног у Министарству Правде, позвати све адвокате на овој територији на скупштину, која ће се одржати у седишту Апелационог Суда. Ова ће скупштина извршити конституисање Адвокатске Коморе. Први одбори Адвокатских Комора изабрани по овоме закону дужни су по званичној дужности и без наплате таксе унети у именик адвоката све оне адвокате, који су уписани у именик адвоката дотадашњих Адвокагских Комора, односно, у списак адвоката Министарства Правде. Лица адвокати који нису уведени у поменуте спискове дужни су у року од три месеца од ступања на снагу овога закона затражити упис у именик адвоката Адвокатске Коморе и поднети доказе о постављењу за адвоката. Оваквог адвоката Комора је дужна уписати без наплате таксе. Лица која су стекла право на адвокатуру по садашњим законима или су били адвокати у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, могу то по њиховој молби опет постати, ако имају услове из § 2. слово а. и б., ако томе не стоји на сметњи наређење § 4. овога закона. Лица која су на територији Јужне Србије и Санџака пре ослобођења 1912. године, према тадашњим тамо важећим законским прописима, вршила самостално правозаступничке послове, а после ослобођења пријавила се као правозаступници Министру Правде, уводиће се на њихову молбу у адвокатски именик Адвокатске Коморе на територији надлежног Апелационог Суда и то без обзира на услове из §§ 2. и 5., ако само испуњавају услове из § 4. овога закона.