Branič
Број 10 и П
„Б Р А Н И Ч
Страна 207
§ 124. Одредбе овога закона о вежби и условима за полагање испита не важе за оне адвокатске приправнике, који су у томе погледу у нашој Краљевини већ испункли захтеве досадашњих закона и уредаба места где су вршили вежбу до ступања на снагу овога закона; као ни за оне адвокатске приправнике, који су ступили на вежбу до 1. августа 1927. године, — све то ако су ранији услови за вежбу и за полагање испита повољнији од досадашњих. Адвокатски приправници са територија на којима је по досадашњим прописима важила дужа вежба од четири године, а који су испунили услове из §§ 2. и 5. овога закона, имају право, чнм овај закон буде обнародован у „Службеним повинама", да полажу адвокатски испит или ако су већ положили адвокатски односно судијски испит, имају право да одмах буду уписани у именик адвоката сходно одредбама овога закона. До ступања на снагу овога закона адвокатски испити ће се полагати пред комисијама како је то и до сада било у појединим покрајинама. § 125. Дисциплинске истраге које су поведене против адвоката и адвокатских приправника пре но што је овај закон ступио на снагу настављају се и врше но прописима овога закона. До образовања јединственог Касационог Суда за целу Краљевину свуда где се у овом закону помиње „Касациони Суд," има се разумети Касациони Суд у Београду за ранију Краљевину Србију; Сто Седморице у Загребу за Словеначку и Далмацију; Врховни Суд у Сарајеву за Босну и Херцеговину; Велики Суд у Подгорици за ранију Краљевину Црну Гору; и Оделење Касационог Суда у Новом Саду за Банат, Бачку
и Барању, — према њиховој територијалној надлежности. § 126. У срезовима у Србији и Црној Гори, у којима још нису установљени срески судови, а у месту среза не постоји првостепени суд, наређења § 119. овога закона важиће од дана кад се по одредбама закона о уређењу судова установе и у живот уведу срески судови. За вођење кривичних дела из § 119. у Србији и Црној Гори, до образовања среских судова, надлежан је судија појединац надлежног првостепеног суда. § 127. Овлашћује се Министар Правде да изда ближа упуства за извршење овог закона. § 128. Закон овај ступа у живот од дана кад га Краљ потпише, а обавезну снагу добија три месеца по обнародовању у „Службеним Новинама". Од дана обавезне снаге овога закона престају важити сви досадашњи закони о адвокатима и адвокатским приправницима као и други законски прописи из специјалних закона, уредаба и декрета, који се односе на адвокате и адвокатске приправнике, изузев адвокатске тарифе, која остаје на снази до доношења правилника у смислу § 28. овога закона. Исто тако престају важити декрети бивше аустро-угарске дворске канцеларије од 16. априла 1833. године Бр.- 8732 и од 5./П-1847. године, а до сада стечена права јавних агената по тим декретима важе за њих и даље. Препоручујемо Нашем Министру Правде да овај Закон обнародује, свима Нашим Министрима да се о извршењу његовом сгарају, властима заповедамо да по њему поступају а свима и свакоме да му се покоравају. Закон о државном тужиоштву
§ 1. Код окружних, апелационих судова и Касационог Суда установљавају се државна тужиоттва (државна правднишгва, државна одвјетништва^). Код среских судова Министар Правде може уредбом установити нарочите вршиоце дужности државног тужиоца, одредити им круг рада и ову дужност поверити коме од суд-
ских пристава или судијских приправника дотичног суда или, ако ових нема, коме од судског административног особља. § 2. Дужност државног тужиоштва врше: 1. Код окружних судова државни тужилац који управља државним тужиоштвом, и његови заменици где и у колико су потребни;