Branič

Стр.-ша 214

,;Б Р А Н И Ч"

13рој 10 и 11

да правично расподели дужникову имовину међу све повериоце, ради чега оставља стецишном суду да одреди и један рок за пријаву свих поверилаца — несумњиво да овај рок важи и за повериоца X., чије је потраживање приспело и потпуно уредно. „Најзад и сам Касациони Суд у својим примедбама каже, да је поверилац X. у место тужбе, имао да поднесе пријаву у стечај, али не у року, који је проглгсом стец. суд одредио, него у року, предвиђеном у § 141. трг. зак. — што по нахођењу овога суда не може да буде, јер се рок ; који стецишни суд у смислу § 30. стец. пост, у своме решењу о отварању стечаја одреди за пријављивање у стецишну масу, не може мењати^— ни скраћивати ни повећавати сем у случају изрично законским прописима стец. поступка предвиђеном — те кад поверилац има да поднесе пријаву стецишној маси, којом пријављује у исту своје потраживање, оида за њега има да важи једино искључиво рок, који је стецишни суд одредио а никако рокови, које предвиђају разни законски прописи". Касациони Суд у Општој Седници од 24. новембра 1928. г. под Бр. 13420 усвојио је поменуте примедбе свога II оделења а противразлоге одбацио. Т. И, Дела увреде и клевете према претпостављеном> у смотрењу његове званичне дужности, казнимо је по § 39. вој. казн. зак., а не по § 104. II одељ. казненог законика Војни Суд за Официре нашао је, да у радњама оп^уженог М. што је у својим рапортима, поднетим Управнику артилерско-техничког завода противу свога претпоставл.>еног, капетана I кл. ЈЂ., употребио наведене инкриминисане изразе, не стоји дело из § 39. алинеја прва, вој. казн. зак., већ да у тим радњама стоји дело из § 104. II став казненог законика, у вези § 70. истог зак. зато, што је прописом прве алинеје § 39. вој. казн. зак. инкриминисана увреда претпостављеног или старијег у ванслужбеним односима. док оптужени наведене изразе, који сем увреде садрже и клевету, није употребио противу капетана Љ., као приватне личности, већ у Смотрењу његовог званичног рада, као претпостављеног старешине, — па је с обзиром на његову квалификацију дела, оптуженог казнио са један месец дана затвора. — Ову пресуду одобрио је и Велики Војни Суд. По жалби војно-државног тужиоца, Касациони Суд примедбама свога I оделења под Бр. 11113 од 12-Х-1928. г. поништио је поменуту пресуду Великог Војног Суда са следећих разлога;

„Велики Војни Суд, заједно са првостепеним судом погрешно је нашао, да у инкриминисаним изразима, унетим од стране оптуженог М. у тужбама његовим противу капетана Љ., не стоји дело из ал. 1. § 39. в. к. з,, већ да стоји продужено дело из II ст. § 104. казн. зак. у вези § 70. истог зак. са разлога, што је прописом ал. 1. § 39. в, к. з. инкриминисана увреда претпоставњенога или старијег, као личности у ванслужбеним односима, док је оптужени М. инкриминисане изразе употребио противу капетана М. у смотрењу његовог званичног рада, као претпостављеног старешине. Овакво схватање тога и првостепеног суда погрешно је с тога, што би се према њему за дело увреде и клевете претпостављенога у званичној дужности, као теже, ако би се оквалификовало као дело из II ст. § 104. каз. зак., морала изрећи мања казна, јер је у поменутом законском пропису за исто предвиђен максимум казне од три године затвора, док би се за дело увреде и клевете у ванслужбеним односима, као лакше, имала да изрекне већа казна, пошто је у § 39. в. к. з. за дело клевете стариЈега или претпостављенога предвиђен минимум казне од шест месеци затвора са општим максимумом од пет година затвора." Велики Војни Суд није усвојио ове примедбе Касационог Суда, већ је дао следеће противразлоге: „Гледиште I оделења Касационог Суда у Београду, у предњим примедбама изражено, по мишљењу Великог Војног Суда погрешно је, јер се ни по чему не може закључити, да је одредбом § 39. в. к. з., замењена одредба § 104. казн. зак. за војна лица у погледу дела увреде и клевете учињених према претпостављеним или старијима, те да се војним лицима има судити по § 39. в. к. з. и кад су та дела учињена према овима у смотрењу њиховог званичног рада. Кад су у § 104. к. з. специјално инкриминисане увреде и клевете државних службеника у смотрењу њиховог званичног рада, онда би таква законска инкриминација могла за војна лица бити замењена особеном инкриминацијом у војно-казненом законику само тако, ако би и у овоме исто тако биле инкриминисане увреде и клевете представника војних власти специјално и изречно у смотрењу њиховог званичног рада. Инкриминишући пак дела увреде и клевете претпостављенога и старијег од стране потчињенога и млађег, § 39. в. к. з. то није учинио, није изречно обухватио и увреде и клевете претпостављених и старијих у смотрењу њиховог званичног рада, те се према томе има узети, да су ту инкриминисане само личне увреде