Branič

Број 10 и 11 „Б Р А Н И Ч" Страна 185

0 трговачкој фирми — Д-р Јаков К. Челебоновић, адвокат

— Свршетак 6. Обвеза протоколисања фирме Сваки трговац, индустријалац и занатлија треба да протоколише своју фирму; али карактер трговачке радње постоји и без протоколације, ако је она по својој природи трговачка. Али по закону о радњама трговци, индустријалци и занатлије дужни су протоколисати фирму под којом хоће да воде радње. По закону о радњама сопственик трговачке, индустриске и занатлиске радње кажњава се због бесправног отварања радње. Ортачке фирме, као јавног ортаклука и командитног ортаклука, постоје одмах по закључењу уговора; али према трећима све ортачке фирме имају важност од момента судске потврде или увођења у трговачки регистар. Акционарска друштва и друштва са ограниченом одговорношћу почињу важити тек од момента судске потврде фирме или увођења у трговачки регистар. Ако трговац има филијал, мора исти протоколисати. При протоколисању филијала молилац мора доказати да је протоколисао главну радњу. Све трговачке фирме престају важити од момента судске потврде објаве о престанку, а према трећима од дана објаве. Ситни трговци и ситне занатлије као пиљари, торбари, крпари. нестални ситни трговци, кочијаши не морају протоколисати фирму, већ се само пријавити месној полицијској власти. Ови могу радити без протоколисања фирме, не морају водити књиге и трговачки суд није за њих надлежан. Који су ови ситни трговци и ситне занатлије, који не морају протоколисати фирму, код нас није ни једним законом одређено. С тога је потребно, да Министарство Трговине ово питање реши и једним расписом објави. Ако се пак један ситни занатлија или трговац пријави за протоколисање фирме надлежна Комора дужна је издати му одобрење и суд је дужан њему потврдити фирму. Тада овакав ситни трговац има се сматрати за трговца и има испунити остале услове једног редовног трговца. Земљоделац и велики поседник, који продају своје производе, не морају протоколисати фирму. 7. Поступак код протоколисања Трговачка фирма протоколише се код месног Првостепеног Трговачког Суда, где

овог нема код месног Првостепеног Окружног Суда, а где ни овог нема код Првостепеног Суда под чију надлежност потпада седиште радње. Код личних фирми сопственици су дужни да се пријаве дотичној трговачкој, индустриској или занатској Комори за одобрење вођења радње и протоколисања фирме и да поднесу уверење о способности располагања имовином, о способности вођења дотичне радње и да не одговарају за прљава дела. По добивеном одобрењу надлежне Коморе имају се пријавити надлежном суду за протоколисање фирме. Али се сопственици радње могу пријавити суду за протоколисање фирме и без одобрења дотичне Коморе, ако поднесу све напред изложене доказе према члану 5. закона о радњама. Комора је дужна да испита да ли је молилац пунољетан, да није под стециштем, да не одговара за прљава дела, да ужива грађанска права, ако је страни поданик да ли на основу међудржавног уговора дотичне државе може водити радњу код нас. да ли тражи правилно вођење радње на своје име и најпосле да ли не постоји већ у дотичној општини иста фирма. После овог испитивања Комора има да благовремено изда молиоцу одобрење за вођење дотичне радње, ако молилац испуни горње услове. По добивеном одобоењу дотичне Коморе подноси се пријава надлежном суду за протоколисање фирме. Првостепени суд по овој пријави има дужност оцене, да ли су испуњени сви услови потребни по закону, па по том да донесе одлуку о потврди фирме. За Првостепени Суд не може ,бити довољно одобрење Коморе за потврду фирме, јер одобрење Коморе има само важност уверења једне надлежне власти да дотични сопственик радње има потребну способност за упражњавање радње; а једино је суд надлежан да цени, да ли су испуњени прописи дотичних закона за протоколисање фирме као и да ли се може одобрити под пријављеним именом. Тако исто може суд да потврди фирму и без одобрења дотичне Коморе, ако молилац испуни све услове потребне за протоколисање фирме, Првостепени суд има нарочито дужност да цени како код пријаве нове фирме, тако и код промене фирме, да 'ли је фирма истинита, да ли су испуњени услови трговачког законика и закона о радњама и да ли фирма садржи битне услове за личну фирму. ' У том циљ.у суд има да цени и саму садржину