Branič

Број 7—12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 107

ренција коју би завод могао наносити'слободном раду, јер се држава, као чувар и заштитник интереса свих грађана, подједнако стара и брине о свима својим члановима, па је у могућности да притече у помоћ оштећенима, док предузимач води рачуна само о својим личним интересима, па зато својом непоштеном конкуренцијом може у знатној мери оштетити слична предузећа која обављају слободни грађани. 11., Режија тежи да Оствари реформаторски циљ казне, па зато награду даје према владању и постигнутој моралној поправци осуђеника. Отуда највећу зараду могу добити они који су као радници најслабији само ако су у поправљању од других највише одмакли, а најмању они који су највештији у раду, само ако су најпокваренији, као што је то случај са рецидивистима. Код закупа је обрнуто: највећу награду добијају највештији радници, а то су обично повратници који су истовремено и најпокваренији. 12., Код режије је циљ да се изучени и морално поправљени осуђеници што пре у слободу пусте, док напротив, код закупа је обрнуто: да се вредни и извежбани осуђеници што више и што дуже задрже у радионици. Зато предузимач спречава пуштање на условни отпуст оних осуђеника који су потребни његовом предузећу и без којих би оно било лишено најбољих мајстора, а тиме спр.ечава остварење крајњег циља казне: рекласирање преступника. 13., Само историјско развиће казненог система води режији, јер су одвајкада осуђеници радили у корист друштва и под искључивим руководством друштвених органа, па је то развиће прекинуто у неким земљама више из шпекулативних и финансијских разлога, него из обзира на захтеве криминалне политике. 14., За режију говоре и непреносиве дужности модерне државе, наиме: рад је један од основних елемената казне лишења слободе, па је зато држава дужна да сама тај рад организује, јер извршење казне једино њој припада, а не приватним лицима. 15., Најзад, за режију говори и сама свесг јавног мњења, јер се с гледишта данашњих назора и схватања о појму морала и социјалне правде не може дозволити да се радна снага оних људи, који су лишени сваке могућности да с послодавцима уговарају на равној нози, издаје под закуп као какве зграде и магацини, пошто се такав поступак не слаже с достојанством људске личности, па ма она била и злочиначка, Зато се радна снага осуђеника не сме и не може издавати под закуп приватним лицима и којекаквим шпекулантима, веле присталице режије, јер

то убија достојанство и моралну снагу код осуђеника и спречава њихово рекласирање, пошто у њиховим очима такав рад може пре изгледати као нека врста робовања приватним лицима, но као извршење казне као јавне установе. Насупрот свему горе реченом, има писаца који тврде да је закупни систем подеснији од режије, јер је у стању да погпуније задовољи и захтеве криминалне политике и фискалне интересе државне, само када би се уредио као што греба и када би се осигурао потребан надзор у циљу отклањања евентуалних злоупотреба које би могле отуда произићи. Тако се у корист овога система наводи поред осталога и ово: 1., Од државне се касе не тражи никакав новац, који је потребан за свако предузеће, као обртни капитал за набавку првих сировина, машина и других алата, јер све то дају предузимачи; 2., држава скида са себе један велики ризик од евентуалног губитка који нераздвојно иде са сваким идустријским предузећем, јер тај ризик пада на предузимача; 3., уштеђују се државни трошкови око плате и издржавања стручног и техничког особља, јер свето пада на рачун подузетника; 4., рад и даље задржава карактер слободног рада и на тај се начин олакшава постепени прелаз осуђеника из завода у слободан живот; 5., даје се осуђеницима боља прилика да више зараде и да на тај начин побољшају свој тешки положај у који су запали ступањем у казнени завод. Самим повишењем плате појачава се марљивост код осуђеника, јер у доброј плати гледају осигурану помоћ при изласку из завода, па због тога боље раде и свесрдније се залажу да занат што брже и боље изуче; 6., одржава се неповредан ауторитет управника завода који се код режије често пута доводи у питање због честих неопходних интервенција у шпекулативне послове; 7., избегавају се неминовни сукоби између управника и техничког особља; , 8., даје се управнику и другом заводском особљу више слободног времена да се заузму око моралног препорођаја и поправке осуђеника, уместо да се баве индустријским и другим шпекулативним пословима; 9., ослобођава се државна администрација од бриге око смештања и чувања произведених намирница које се могу нагомилати у магацинима и на тај начин заузети и оне просторије које су намењене за друге потребе; 10., много се боље и брже организује рад у ћелији, јер предузимач располаже с више