Branič

Врој 1—6

„Б Р А Н И Ч"

Страна 7

Пре тога Закона донет је Закон од 27 јануара 1929 о измени законских одредаба који.ма: се прописује саслушавање или одлучивање Министарског савета односно сагласност финансиског одбора На,родне скупштине, по коме функцију ранијег финансиског одбора Народне скупштине преузимају, делимично, претседник Министарског савета и Министар финансија, али је могу црпЈити само по саслушању Министра правде и двојице по рангу најстаријих министар а. 1 ) Значи да ранг министра мора бити неоспорно.утврђен. Једна одлука везана за сагласност финансиског одбора Народне скупштине не би била правилна ако би се донела без саслушања двојице министара најстаријих по рангу. Чим би се прескочио један старији министар а био саслушан млађи, заинтересовано лице би могло нападати ту одлуку из формалних разлога, у колико се могу против ње уопште употребити правна средства (на пр. по чл. 67 Чиновничког закона). Према томе, одређивање ранга министрима није више чисто ингерна ствар чланова Министарског савета, већ и једна ситуација која често производи своје правне последице према трећим лицима. Као правно релевантна околност, као посао од правиог значаја, има да се обавља по правним принципима: према неким утврђеним правилима. Писаних правила нема, и ако би само таква правила могла да спрече сваку арбитрарност и систем решавања ос1 ћот1пеш. Ипак, дугогодишњом праксом до 1929, која, изгледа, није ни сад напуштена, установљена су извесна начела за одређивање ранга министрима. Ми ћемо покушати да их, уколико смо их могли уочити, овде укратко изнесемо. Министри који су већ једном министровали, старији су од нових министара. Међу старима, старији су они који су пре постали министри; ако су постали истога дана, старији су увек они који су код првог постављења пре означени. Али, ако се међу министрима налази неки ранији претседник Министарског савета, он ће бити старији од свих других министара па макар они и -пре постали министри од њега. Ако су у Влади два ранија претседника Министарског са-

') Ми нећемо говорити још о врло честим случајевима обзирања на ранг код репрезентативних функција чланова Владе, ма да се за неке од таквих аката не би могло тврдити да сасвим излазе из сфере права (на пр. код крштења најмлађег принца учествовала су, према званичном саопштењу, четири по рангу најстарија министра.

вета, као што је сад случај, њихово старешинство одређује се као код министара (ко је ире био иретседник). Бивши потпретседници Министарсксг савета (још је један жив) такође су старији од свих министара који нису никад били ни претседници ни потпретседници. Према овим принципима утврђује се ред именовања чланова једног новообразованог Кабинета. Остаје само нерешено питање како се има одредити ранг сасвим новим министрима ако их је више. Овде је пракса била колебљива. Али у највише случајева је ранг одређиван према годинама старости. Ранија државна служба није узимана у обзир. Старији су по именовању били министри који никад раније нису били у државној служби од оних који су већ заузимали високе положаје, само ако су старији били по годинама. Изузетак није чињен ни за војне министре и њихове ђенералске положаје, па чак ни за раније државне подсекретаре (са неколико ретких изузетака). Сматрало се, изгледа, да је министарска служба толико уздигнута изнад сваке друге државне службе да она и не трпи упоређења с овом. Од значаја за ранг могла је бити само служба истог степена, а то је једино министарска (без обзира је ли вршена у Србији или Југославији); ма која друга служба није узимана у. обзир. Налазећи се ван лествица редовне чиновничке јерархије, њој је сваки степен са тих лествица био- скоро подједнако далек и индиферентан. Само, сад је установљена једна врста државних функционера која по свом положајном рангу не заостаје за министарским, а то су банови. Биће куриозно видети, ако неки бан постане министар, да ли ће му се банска служба идентифицирати са министарском. 2. —• Код именовања једне нове владе, био је лако видљив и уочљив ранг њених појединих чланова. Али код делимичне реконструкције владе, код попуне неких упражњених ресора, нови министар није морао бити и последњи у рангу. Ако је раније био министар, добивао је старији ранг од свих министара који су то постали, први пут, после њега. Како дознати тај ранг? До јануара 1929 морао се чекати један закон или једно решење Министарског савета па да се види место тог новог министра у министарској листи. Сада, међутим, законе не потписују сви министри, а Министарски савет не доноси никаква формална решења. Сада се тај ранг не може ни посредно дознати. А сада је баш важно и од правног значаја утврдити неоспорно ранг министш^,, /■{'/' ШЏ (Н* 1 УШМО) \ % \