Branič

Страна 6

„Б Р А Н И Ч"

Број 1 — 6

погрешну праксу требало би на сваки начин прекинути. Дужност објављивања закона стављена је по чл. 18 Закона о краљевској власти у надлежност Министра правде који се „стара о. обнародовању закона у Службеним Новинама. Поред тога, по § 2 Уредбе о подели на одељења претсединштва Министарског савета и Министарстава, одељењу законодавном и за увођење закона спада у надлежност обнародовање закона и уредаба. У пракси међутим обично се о обнародовању закона старају дотични ресорни министри којима се то обично наређује у указу о проглашавању закона. Поменути Закон о краљевској власти у чл. 18 прописује још и то, да закон добија обавезну снагу 15 дана после обнародова 1 ња, ако сам закон другачије не одреди. У пракси се међутим врло често употребљавају различити изрази који имају да покажу моменат од када закон важи. Тако на

пример често се каже да закон ступа у живот кад се обнародује, а обавезну снагу добива извесног одређеног дана. Исто тако често се каже да закон ступа V живот (или ступа на снагу) кад га Краљ потпише, а обавезну снагу добија кад се обнародује. Најправилније би било кад би се употребљавала једнообразна формула, која би увек обавезну снагу закона чинила зависном од обппродовања закона. Најзад помињемо да се код нас дешавају и друге неправилности у вези с обнародовањем закона, као што је на пр. давање обавезне снаге зако; ј и пре његовог обнародовања. 17 )

1Г ) Исцрпан рад о нашем садашњем законодавном поступку читао је јануара тек. год. у Семинару за јавно право на правном факултету београдског университета докторанд права г. Зубац Н. Дане проф. Из тога рада смо и ми узели неке податке, што овде радо наводимо.

Ранг министра Д-р Лаз. М. Костић проф. Университета

1. — Питање о међусобном рангу поједи■ них министара није се, све до 1929 године, појављивало као правно питање. Сматрало се, истина, да су министри, пре означени у Указу о именовању, старији од оних који им следују, али ово њихово ранжирање, овај ред наименовања, није повлачио за собом никакве правне последице. Сваки је од министара био врховни шеф свога ресора, независан од других; плате и правни положај били су им истоветни. Једино се постепено уздигао над обичним, ресорним министрима, претседник Министарског савета. Њега је, у случају отсуства или спречености, заступао обично најстарији по реду именовања министар (у периоду од 19181921 потпретседник Министарског савета), али по Закону о устројству централне управе од 1862, могао је Краљ именовати за његовог заступника ма кога од министара. Најстарији по именовању министар није имао неко субјективно право на заступање спреченог претседника. Ако би био именован неки други министар, млађи по постављењу, а не о«, тај указ је имао пуну правну снагу и није се могао нападати. Краљ је имао дискреционарно право да бира заступника отсутном и спреченом претседнику, право које је по уставној пракси било

везано за претходан предлог спреченог претседника. У новом Закону о врховној државној управи од 31 марта 1929 задржат је принцип да претседника Министарског савета отсутног ван земље, или за дуже времена спреченог, заступа министар кога Краљ одреди. Али привремено спреченог претседнИка „заступа министар најстарији по постављењу." Такав министар стиче, дакле, право да ступи у функције претседника Министарског савета чим је овај спречен да их врши а није јасно очитована намера да то траје „дуже време." Он не мора и не сме дозволити некоме другоме министру да тај положај преузме и ту дужност врши. 1 )

Ј ) Од сваког отсутног и спреченог миннстра мора заступати други министар; док је раније (по закону од 1862) могао бити и неки виши чиновник министарства. То начело да отсутног или спреченог министра заступа увек други министар преузето је из парламентарне праксе и принципа парламентаризма (у вези питања министарске одговорности, специјално политичке). Важно је ипак да то начело није код нас било узакоњено под парламентарним режимом него тек законом од 31 марта 1929. Оно је праксом утврђено и поштовано и раније, нарочито од 1918. Последњи пут, колико је нама познато заступао је пок. Пашића у Министарству иностраних дела један начелник, дакле неминистар.