Branič

Страна 150

„Б Р А Н И Ч"

Врој 11—12

оптерећења хипотеком. 11 ) Оно пак што је горе под бр. 4. казано о признању чинидбе у доброј вери и бесплатно вреди и у с ! ;учају §-а 14. Захтеви противника побијања § 15 Ради повраћаја какве противчинидбе или ради тражбине, која услед побијања поново оживљује, може се противник побијања обратити само на дужника. Ако је противник побијања на основу правног дела, које је закључио са дужником, а к је је од веровника дужниковог побијено, дао дужнику какву накнаду (или боље наплату Еп1§е11), онда он, после извршеног побијања, може то што је дао натраг тражити само од дужника а не од веровника који је извршио побијање. На пр. дужник Николин Алекса продао је своје акције Н. Банке Стевану под околностима да је ову продају могао побијати веровник Алексин Никола (§ 2 пројекта) Ако је Никола успео да према себи побије ову продају, те је Стеван морао допустити да се Никола из тих акција намири, онда је у часу намирења Стеван стекао потраживање према Алекси да од њега тражи повраћај цене коју је дао за акције. Други случај: дужник Николин Алекса има једну новчану тражбину према Стевану, коју овај исплати рецимо пре рока Алекси, знајући да овај ту исплату тражи и прима у намери да оштети свога повериоца Николу (да прими новац и погроши). Никола побија ову исплату и успе у томе. Сад он може, ради намирења своје тражбине, да тражи извршење на Алексиној тражбини према Стевану, јер је ова тражбина, и ако ју је Стеван исплатио Алекси, услед побијања од стране Николе оживела. Али Стеван може тражити од Алексе, коме је тражбину исплатио, накнаду штете. Или дужник Николин Алекса плати свој дуг према Стевану истом Стевану, који зна да Алекса плаћа цео дуг, и ако је презадужен, зато да оштети своје друге повериоце. Никола побија ту исплату и Стеван врати примљену исплату да се из ње намири Никола. Услед тога Стеванова тражбина према Алекси оживела је и за њену наплагу Стеван се може обратити само на Алексу. Недомуштеност пребијања. § 16. Са захтевом за побијање не може се пребити тражбина коју онај, против ко-

") В. Ваг1$сћ-Ро11ак, стр. 291. При томе је, веле ови писци, равнодушно да ли је противник побијања (овде поседник Стевзн) сам добровољно оптеретио ствар илч је она против његове воље пописом рлд I и шршења пресуде (§ 469 грађ. суд пост ) оптерећена.

јега је побијање управљено, има према дужннку. — На пр. веровник Алексин Стеван тужи Петра и захтева побијање једне куповине коју је Алекса, на штету Стевана, с с кључио са Петром. Сада Петар не може против овог Стевановог захтева побиј <ња истаћи и пребити једну тражбину коју ок Петар — има према Алекс . Не може зато јер нема узајамности тражбина а исто се тражи и по грађанском законику (§ 903). Према томе противник побијања (у овом примеру Петар) могао би извршити пребијање само са тражбином коју би имао према Стевану. Ослобођење противника побијања. § 17. Противник побијања може се ослободити од захтева на побијање на тај начин што ће намирити тражбину коју према дужнику има веровник који побија. Веровнику, који побија једно правно дело дужниково према трећом лицу, стало је до тога да у својој тражбини буде намирен, и да би до тога намирења дошао он и побија дотично по њега штетно правно дело. Према т. ме ако снај против кога је тужба за побијање подигнута (противник побијања) намири веровника у тој тражбини, онда нема мгста ни тужба за побијање. (§ 1 пројекта). Веровник дакле нема права да инсистира на побијању тога правног дела. Од противника побијања пак зависи хоће ли испунити захтев побијања или ће намирити веровника (тужитеља). Пример: Алексин дужник Петар отуђио је своју ствар Павлу. Веровник Алекса тужи тужбом за побијање Павла, јер је том продајом оштећен у толико што не може од Петра да се наплати за своју тражбину према њему од 10.000 динара. Тужбени захтев Алексин управљен је на то да се Алекса може намирити за своју тражбину из ств ри коју је Петар уступио Павлу. Али Павле може намирити тр -жбину Алексину, платити му ШОООдин., и онда нема места тужби Алексиној против Павла. 12 )

12 ) По својој садржини, каже Ваг1бсћ-Ро11ак стр. 1062, 1063, намирење је гашење побојнога дуга противника побијања (из горњег примера Павла) према веровнику (Алекси, да му допусти извршење — егзекуцију — из ствари, коју је Петар отуђио Павлу). Тиме противник побијања (Павле) гаси свој сопствени а не туђ дуг. Али ово гашење производи и то да се једновремено гаси дуг дужника (Петра) према Алекси. Зато за ово гашење туђега дуга вреди § 1358 општег грађ. зак. аустријског (наш § 833 грађ. зак); противннк побијања (Плвле) ступа у п;-ава намиренога повериот (Алексе) према дужнику (Петру) и без нарочитог уступања тражбине.