Branič

Број 11—12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 143

Побијање бесплатних и њима изједначених располагања. По §-у 3. пројекта могу се побијати следећа правна дела , учињена за време последње две године пре побијања: 1. бесплатна располагања дужника, у колико нису у питању испуњење какве законске дужности, уобичајени пригодни дарови или располагања у примереној висини, која су учињена за опште корисне сврхе или којима је дужник испунио какву моралну дужност или пристојност. Не тражи се овде, да би имало места побијању, намера дужникова да оштети повериоце нити знање друге стране да су тим располагањем повериоци дужникови оштећени. Под изразом „бесплатна располагања" треба разумети сваки правни посао који с непосредним дејством преноси, измењује или укида права (Ваг1зсћ-Ро11ак, стр. 235), дакле не само поклоне (дарове) које би из своје имовине дужник чинио, него и друга располагања имовином која је дужник, не добијајући наплагу, еквиваленат, за оно што он даје, извршио, као што су признање дуга, плаћање туђега дуга, које је дужник извршио, пријем туђега дуга, обезбеђење једне тражбине, гашење интабулисаног права, опроштај дуга. Али се не могу побијати она бесплатна располагања, која је дужник учинио у испуњењу какве законске дужности (на пр. плаћајући издржавање деци или сродницима, које им по закону дугује — § 119 грађ. зак., јер таква располагања дужник не чини добровољно), за тим кад је учинио какав пригодни поклон, на пр. својој послузи о Божићу или Новој Години или при каквом радосном породичном догађају (верењу, венчању и т. сл.), који је уобичајен у дотичном месту, даље кад је учинио прилог за коју опште корисну сврху (на пр. за подизање дома за сирочад, за споменик палим ратницима и т. сл.), а сразмерно својој имовини (несразмерни прилози могу се побијати), најзад ни онда се не може побијати располагање кад је дужник њиме испунио какву моралну дужност (на пр. сразмеран својој имовини поклон своме старом слузи, једном свом сиротом сроднику, кога по закону није дужан издржавати) или пристојност (на пр. кад је нешто поклонио за учињену му услугу). 2. Стицање дужникових ствари на основу одлуке судске или управне власти, ако је противвредност дата из средстава дужнико вих; ако су ове ствари стечене од блиских својака дужникових, онда се предмњева (претпоставља) да је противвредност дата из сретстава дужникових. На пр. дужник

не плати један свој дуг него допусти да дође до извршења из његове имовине те извршна власт попише и изложи продаји дужникове ствари, а дужник да из своје имовине новац ономе, који на јавној продаји купи те пописане ствари и на тај начин онемогући друге повериоце тога дужника да их подвргну извршењу. 3. Обезбеђење или повраћај мираза, осим у колико је дужник на то био обавезан законом због тога што је престала брачна заједница, или уговором при склапању брака или углављеном приликом давања мираза, или уговором закљученим раније од две године пре побијања. Обезбеђујући мираз (на пр. одобравањем хипотеке на своме добру) дужник такође смањује ону своју имовину, из које његови повериоци имају да се измире. Према томе ако је он на својим стварима одобрио заложно право, које обезбеђује повраћај мираза или је чак и повратио мираз, у колико се овај састојао из потрошних ствари те је био прешао у својину мужа (§ 766 грађ. зак.), онда те правне акте могу побијати повериоци дужника мужа. Али како обезбеђење мираза тако ни повраћај мираза не могу се побијати: ако је дужник на то био обавезан а) законом због тога што је престала брачна заједница (§§ 766, 771, 776 грађ. зак.) услед смрти супруга или развода брака; б) или уговором закљученим при склапању брака, на пр. приликом закључења брака уговорено је било да ће муж, кад наступе извесне околности или кад протече извесно време, бити дужан да мираз врати; в) или уговором углављеним приликом давања мираза (на пр. после закључења брака углављен је уговор између мужа и оца жениног или кога другог сродника или несродника њеног, којим је конституисан мираз и утврђено кад се мираз има вратити; г) или најзад ако је дужник на повраћај или обезбеђење мираза био обавезан по једном уговору који је био закључен раније од две године пре побијања. 4) Обезбеђење или предаја узмиразја, дакле оно што „женик или други ко" к миразу женином дода (§ 769 грађ. зак.), пошто се и то у смислу овог законског прописа сматра као мираз (види и § 1230 хрватског одн. аустријског грађ. зак.). Према томе ако се муж обвеже на узмиразје, па за обезбеду те обвезе стави хипотеку на своје имање, онда се та хипотека може побијати. Исто тако се може побијати и пренос својине на предмету узмиразја. 5) Обезбеђење и предаја удовичког издржавања, (§ 774 грађ. зак.). Ако је дакле муж дужник брачним уговором (§ 759 грађ. зак.)