Branič
Број 11 — 12
„Б Р А Н И Ч"
Страна 145
дело нема дејства према веровнику, онда лиде, са којим је дужник тај по веровника штетан уговор закључио, неће се моћи по зивати на извршност судске одлуке односно на испуњење и не може задржати оно што је извршењем добио, већ то мора вратити у колико је то потребно за намирење веровника (§ 13 бр. 1. пројекта). Побијање пропуштања По § 7 „Као правна дела сматрају се и пропуштања, услед којих је дужник изгубио какво право или којима су против њега имовинско-правни захтеви засновани, одржани или обезбеђени. Исто важи и за случај да је дужник пропустио прихватити наследство." Према томе може се побијати (тужбом или приговором — став 2 § 8 пројекта) оно правно дело пропуштања, услед којега је дужник изгубио какво право (на пр. дужник неће да подигне тужбу, којом би прекинуо одржај онога, који држи његову — дужникову — ствар, те се одржај наврши и дужникова ствар пређе у својину узукапијента — § 928 грађ. зак., или неће да напада један теретан уговор о отуђењу своје ствари, којим је оштећен преко половине, те му право на тражење поништаја застари — §§ 559 и 930 грађ. зак.). Пропуштања се могу тицати материјалног и процесног права (на пр. дужник неће да изјави правни лек против пресуде којом је осуђен, те она постане извршна). Даље се као пропуштање може побијати и такво дело дужниково, које се у томе састоји што дужник пропусти нешто учинити, па се услед тога пропуштања против дужника заснује, одржи у снази или обезбеди који имовинско правни захтев. Друга реченица § 7. нема значаја за области, у којима вреди грађански законик за Србију, јер наследник прибавља наследство смрћу оставица, него за крајеве где вреди аустријски грађ. зак., који за прибављање наследства тражи и прихват (адицио) наследства, чије се пропуштање онда може побијати, Ко је овлашћен ма побијање? § 8 вели: „На побијање је овлашћен сваки веровник, чија је тражбина извршна, без обзира на време њенога постанка, у колико извршење на имовини дужниковој није довело до потпуног намирења тога веровника или у колико се има узети да до тога не би довело. Побијање се може остварити тужбом или приговором." Побијање правног дела дужниковог може вршити сваки његов веровник, који има према дужнику извршну тражбину било да је ова
тражбина постала пре или после правног дела које се побија. Али то право на побијање има само онај веровник који докаже или да је тражио извршење на имовини дужниковој, па није био потпуно намирен или да извршење — и кад би се предузело не би довело до потпуног намирења (на пр. зато што дужник нема никакве имовине или је она сасвим недовољна за намирење веровника). Побијање се може вршити а) подизањем тужбе којом ће се од суда тражити да прогласи да је правно дело, које се побија, без учинка (§ 1 пројекта) и б) приговором Овде се замишља случај да је ради остварења једнога правнога посла, које је дужник закључио са трећим лицем, а којим је послом оштећен дужников веровник, подигнута против дужника тужба. Сада се у ту парницу умеша веровник дужников (§ 65 грађ. пост.) и побија тај посао, којим тврди да га је дужник оштетио. Он се дакле меша у своме интересу да у парници, коју води његов дужник, тражи побијање дотичнога правнога дела. Продужење рока побијања § 9. Веровник може, пре него што је његова тражбина постала извршном, или пре него што се докаже да извршење на имовини дужниковој није довело до потпуног намирења, или да до тога неће довести, судском или јавно-бележничком доставом поднеска о својој намери да ће побијати дело известити онога, према коме је ово дело било учињено или његове наследнике. У овом случају рок побијања рачунаће се у назад од времена доставе, ако се има узети да извршење на имовини дужниковој не би ни у време те доставе довело до потпуног намирења веровникове тражбине, а које је побијање учињено до истека две године од времена те доставе. ПобиЈање правних дела дужникових може веровник захтевати ако су испуњени услови § а 8. Он дакле мора имати извршну тражбину. С друге стране побијање је везано за рок (§§ 2, 3). Пошто би се могло десити да овај рок протекне пре но што је тражбина веровњжова постала извршна или пре но што му је било могућно доказати да покушано извршење није довело до његовога намирења, то му § 9 даје право да још пре наступања извршности његове тражбине, односно пре него што докаже да извршење није довело до његовог намирења, или да евентуално извршење не би довело до његовог намирења, може једном представком, достављеном преко суда или јавног бележника, известити онога, према коме је дотично