Branič

,5 Р А Н И Ч"

ређењима врши заступање (изузев код општинских судова) чини кривично дело из § 120 Закона о адвокатима. б) Када је законодавац поставио правила да странке мсже заступати само адвокат, он му је сасвим логички у § 20 признао право на то заступање свуда где се потреба за исто појављује. Овај пропис гласи: „Адвокат је овлашћен давати савете у свима правним стварима и заступати пред свима судовима, другим државним и самоуправним властима и јавноправним телима." Израз „пред свима судовима" толико је категоричан и јасан да искључује сваку могућност ограничења адвокатског права заступања пред ма којим судом. Уосталом када су овим изразом обухваћени сви судови па и војни, законодавац би изрично нагласио да је хтео ма који изузетак. Напротив у овоме случају била је намера законодавца, и он је јасно изразио своју вољу поменутом одредбом, да адвокату признаје право заступања пред свима судовима не изузимајући ни војне судсве- Познато је правило да законодавац не доноси излишне одредбе и да има јасан циљ који остварује законом. Прирсда војних и других нарочитих судова била му је позната при доношењу Закона о адвокатима. Образоване комисије решењима Г. Министра правде бр. 49917/920 и 79408/925 за израду пројекта овога заксна проучиле су темељно ово питање. Дата су сва потребна образложења да се адвокату признаје право заступања код духовних, војних и свих других судова. Све је то законодавац имао у виду када је озакоњена оваква одредба § 20 како је од комисије већ била предложена. Зато не може бити никакве сумње о намери V израженој вољи законодавца да овим прописом признаје адвокату право заступања пред свима, па и војним судовима. Сви закони о судском поступку, па и Закон о поступку војних судова у кривичним делима, уколико додирују ово питање о праву заступања странака и његозом обиму, појављују се према томе за исто као општи закони, јер поред остале материје узгредно регулишу то питање, а не једпно и искључиво као Закон о адвокатима. Доксураније закони (в. § 174 Зак. о пост. војних судова у крив. делима и § 78 Зак. о гр. с. п.) дозвољавали да се као заступник странке може појавити и лице које није адвокат, односно да странка може узети такво лице за заступника, под владом данашњег Закона о адвокатима то није могуће. Па када по правилу не може нигде странку по њеном избору заступати неко ко није адвокат, онда је немогуће да и бранилац пред војним судовима по њенсм избору буде ко други сем адвоката. У сваком случају бар то није могуће, да оптужени за свога браниоца може изабрати макога официра — лице које нема право заступања, а не може адвскага који једини имз.

право заступања