Branič

Страна 18

„Б Р А Н И Ч

Број 1—2

Идемо даље. Странке од суда очекују побољшање својих положаја, захваљујући празнини — вечитој, јер живот рађа законе — законских одредаба или погрешном тумачењу духа и смисла закона. Поред тога, рачунају и на добитак у времену. Овакав рад суда долази у опреку са својом наменом. Од суда се тражи да да своје правично и правничко мишљење ради остварења правде и не може, према томе, служити за средство ради задовољења сумњивих захтева. — Док се она прва Категорија спорних предмета води и окончава тихо и одмерено, дотле завађене стране у оном другом случају уносе сву жучност и борбеност, оружје оног другог дела човечије природе. И да би суд остао на оној висини на коју га је поставио његов резон-детр, треба издвојити из његове н адлежности овај други посао. Тако би се, насигурно, сачувао приговора — иако неоправданог —• да је у том и том случају сенула искра лнчног момента. Ми наслућујемо тешкоће око подвајања предмета на оне, за судску надлежност, и оне, који би се предали у рад некој другој власти а по нашој горњој систематици. Ипак, сматрамо да пије немогуће. Згодним прописима у поступцима могло би се још у самом почетку —■ тужбама и одговорима (испитима) — увидети каквим се мотивима руководе странке и према томе одређивати надлежност суда.