Branič

Врој 1—2

„Б Р А Н И Ч"

Страна 43

кључен- Пре свега нетачан је навод да су странке уговарајући надлежност Сарајевског суда имале у виду једино домицил туженика. Уговарајуће стране закључиле су уговор о осигурању на правном подручју Босне и Херцеговине и у овом уговору предвидели надлежност суда, чије је седиште на овом правном подручју за све спорове, који би из овог уговора настали. Према овоме логично је и природно претпоставити да су сгранке приликом закључења уговора имале у виду и посебне законске одредбе материјалног и формалног права, које на оком подручју важе и то како у погледу правног дејства уговора тако и у погледу заштите права, која би овим уговором била заснована. Противно овоме узети значило би негирати у опште намеру уговарајућих стрзна да закључе правни посао у питању, ;ер изјава воље појединаца може произвести намеравано правно дејство само онда, ако је саобразна објективном праву. У овом пак случају уговарајуће стране имале су у виду објективно право на правном подручју Босне и Херцеговине, где је уговор заклл чен и где је предвиђено његово извршење. Противно овоме тумачити њихову намеру могло би се десити да њихова изјава воље остане без икаквог правног дејства, јер објективно право друге територије за ту изјаву не везује никакво правно дејствоСем тога странке су уговарајући надлежно-ст сарајевског суда морале имати у виду и прописе формалнога права, који на гоме подручју важе. Противно узети, могло би се десити да једна страна, услед пропуштања какве процесне радње, у роковима предвиђеним законима друге територије, изгуби права из овог уговора и ако није крива јер је оправдано, рокове рачунала по закону оне територије, где је предвиђена надлежност за расправу спора. С тога је јасно да су уговарачи поред домицила имали у виду приликом закључења уговора и посебно законодавство, које важи на подручју, где је надлежност суда уговорена. Сем тога у конкретном случају примени ове клаузуле нема места. Примени ове клаузуле гећиз 81с з^апШзиз има места, ако су уговарајуће стране закључиле правни посао саобразно материјалном праву и под извесним фактичким околностима, које истина немају правно релевантна својства, али које су уговарачи имали V виду и за њихово постојање везивали постојање правног посла., односно заснивање правног односа, па се ове фактичке околности промене на штету једног уговарача, тако да он не добија еквавиленат за оно што је по уговору дао- У том случају страна на чију се штету изменило фактичко стање може тражити поништај уговора. На пример, неко узме под закуп гостионицу поред друма и плати зато високу закупнину, с обзиром на то што поред ње пролази пут. Међутим доцније, сао-