Branič

Страна 44

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—2

браћај на томе путу прекинут је и пут упућен другом правцу. У овом случају закупац може тражити поништај уговора о закупу, јер се фактичко стање пременило на његову штету, пошто у његову гостионицу не свраћају више путници — пролазници. У нашем пак случају нису у питању околности од чијег по-сгојања зависи какво субјективно право уговарача, које извире саобразно објективном праву, већ је у питању сагласност уговорача пред којим ће форумом остваривати права. Према томе у овом случају нема места примени клаузуле геђиз зк 5(;ап1Ши5, јер промена домицила туженика на правно дејство уговора је без утицаја, пошто и поред ове промене правни односи из уговора остају исти- Поред тога, и кад би се узело да је промена домицила од утицаја на правни однос уговорача, ипак примени клаузуле геђиз $1с з1апГЉиб нема места, јер ове промене у погледу тужилачке стране нема. Фактичке прилике тужиоца остале су исте. Уговорачи су при склапању уговора, логично, имали у виду како домицил једне тако и домицил друге стране, јер се у напред није знало ко ће бити тужилац, а ко тужени. Како је пак дсмицил тужиоца — корисника из уговора о осигурању, остао исти, то се у погледу тужиоца није ништа изменило, и зато се тужилац не може позивати на неко пром^њено фактичко стање. Стоји факат да је тужено друштво променило свој домицил, али оно ипак услед тога не тражи поништај уговора. Напротив, тужено друштво тражи да се ова одредба из уговора испуни и да спор извиђа и суди надлежни суд у СарајевуИз свега изложеног, следи закључак, да се за извиђање и пресуђење парнице месна надлежност може уговорити и у том случају надлежан је уговорени суд, без обзира на промењени домицил странака, поготову, ако је домицил промењен с једног лравног подручја на друго, где важе сасвим други закони и формални и материјални. Трајко Антонијевић, суд. приправн. трг. суда. Овера рукознака у смислу § 98. меничног закона. У судској пракси ту скоро, поставило се питање: ко је надлежан да оверава меничне изјаве неписмених меничних обвезника, које они дају рукознаком, и то нарочито у случају ■обвезивања по интабулисаној меници. Наше је мишљење било да по §. 98. менич- зак. неписмени менични обвезник свој рукознак може дати непосредно пред чиновником који прима интабулације (интабулац. протоколиста) када је у питању обвезивање по интабулисаној меници. Аналогно томе, сваки судски чиновник, пред којим би се ма по каквом правном послу појавило питање меничног обвезивања неписменог дужника, имао би дужност да оверава руко-