Branič

Број 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 111

Буде ли избио спор у тој задрузи по једном основу из тог времена док је она била у Београду — на пример у том времену умре један задругар, те се о његовој заоставштини изроди спор — онда ће се спор судити по прописима Грађ. Законика, без обзира, камо се после тог догађаја пресели један део задругара. Надлежност Грађ. Законика постојала би и тада, кад би се та задруга у целини, а не само у деловима опет иселила у Црну Гору и настанила, рецимо у Улцињу. За закон је меродавна она периода до смрти лица, о чијој се заоставштини води спор, а не и време после тога. Ако се ради о покретним и непокретним добрима те задруге, која су у Србији, онда је О. И. 3. за питање надлежности закона прецизнији од свих сличних законика. Према чл. 786., 790. и 791. О. И. 3. „влаштина непокретних добара и остала стварна права на таквим добрима, подложена су само правилима онога места, у коме се налазе, а никаквим другима". Ово исто сходно чл. 791. О. И. 3. вреди ,,и за влаштину покретних добара и остала стварна права у покретној ствари". Из овога произлази да за сву покретну и непокретну имаовину једне кућне заједнице, која би случајно постојала у Бару и Улцињу не важи О. И. 3., већ искључиво Грађ. Зак. ако се само та имовина не налази у Црној Гори, већ у Србији. Значи и то да О. И. 3. сходно чл. 786., 790. и 791. задржава своју важност за једну кућну заједницу само онда, када је и заједница и спорно имање у подручју важења тога законика. Ово питање, које већ задире у формално право, било би од веће важности, кад би између доказа о власништву на оба подручја постојала већа разлика, и кад елементи задруге и кућне заједнице не би били једни те исти.