Branič

број 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 113

иута) испала бранилац такве идеје (власти). То је ириродни резултат њеног „логицизма" или „формализма" који елиминише из посматрања циљ. На овај начин је принципиелно ублажена разлика између континуитета и дисконтинуитета. Што се тиче неуставних закона, код њих се може поставити питање на исти начин и донети једно исто решење. Неуставан закон је неуставан (супротан уставу), без обзира да ли је новп устав донет по прописима ранијег устава путем ревизије или независно од њега, револуционарно. Питање неуставних закона је, дакле, истоветно у једном и другом -случају. Само то иитање пак, апстрахујући од његове везе са континуитетом и дисконтинуитетом, изгледа да би имало добити једно сасвим једноставно решење. Неуставни закони губе своју важност од дана ступања на снагу новог устава, одн. новог члана устава. Међутим, ма колико то било природио, ипак је то практично неспроводљиво. Захтев (сасвим логичан и оправдап) да такви закони губе важност долази у супротност са једним другим правилом. Оудије на које се односи горњи захтев, нашле би се више пута у положају да остану без икаквих правила на које би се могле ослонити при ликвидирању односа створених за време важења старих закона. Судије би ту директно замењивале законодавце. И то не само у томе смислу, што су те односе регулисали ранији закони — ,јер је даљина од закона као апстрактног правила до примене на конкретне случајеве релативна. Него и у томе смислу да би судије имале анормално велику слободу: оне би се нашле пред анормално великим празнинама, које би имале испунити. Читави огромни прос.тори би остали празни. Али ову ствар ваља оцењивати конкретно, од случаја до случаја. Ми можемо себи замислити случајеве — и пракса их је пружала — где нема никаквих тешкоћа да се више не примењају стари закони, где је сасвим „јасна" ситуација какве последице произилазе. (Нзвесна категорија лица је имала титуле па их је изгубила без ичега даље; у опште може се нешто изгубити или добити ново, што се раније није имало; и т. д.). Други пут ће напротив бити јасно да ће се стари закони, и ако неуставни, примењивати све докле их законодавац не замени новим. Тако на пр. ако бисмо уевојили тезу тезу коју је заступао г. Драгутин Томац 1 ) — да једпакост грађана закона захтева да се исти закони (у истим питањима) примењују на грађане, на свима правним подручјима, — дошли бисмо до закључка да су неуставни прописи (из брачног права) који се односе на личну способност за брак (јер људи исте вероисповести су подвргнути различитим прописима, дакле неједнако третирани), на форму брака или мо-

Ј ) Устав и брачно право, 1926, стр. 66—72.