Branič

Страна 114

„Б Р А Н И Ч

Број 3

гућност развода брака. Међутим, и ако неуставни, они ће остати у важности, докле не буду донети нови закони који ће регулисати горња иитања на једнак начин за све, п о з ит и в н о. — У трећој врсти случајева биће сумњиво шта ћемо радити и може бити дивергентних решења, као на нр. у погледу чл. 18 Видовданског устава у односу према нокрајинским законодавствима, где није било у опште установе одгоЕорности државе за чиновнике, предвиђене овим чланом или где је она била др.угаче ретулисана. Од питања, о коме је овде реч, ваља разликовати питање о судбини раније створених ситуација. Оно што је раније утврђено или „стечено" остаје или не остаје у важностп по начелу да закони немају повратне силе. То не значи да неће моћи бити укинуте уставом раније установе и да смисао уставних нрописа не може бити такав (да се имају раније установе укидати). Може на нр. извесне врсте експропријације, брака или уговора устав да укида и унатраг. На сунрот томе питању, овде се ради о важењу законских прописа у б уд у ћ и о с т и. Али сем тога, ваља издвојити за се'бе и стварање нових установа којих раније ни.је било у опште. Ту се може десити више пута, и чак се дешава нормално, да се мора нричекати на доношење закона да би се установа могла образовати или функционисати. Нас међутим интересира случај кад нове установе долазе у сунротност са старијим или нове реформе са уређењем и пословањем старијих. Овај случај заслужује нашу нарочиту иажњу. На пр. у новом уставу унравни судови постају двостепени (поред Државног савета стварају се и управни судови у ужем смислу) — докле .је раније било само једностепених управних судова. Оваква промена иовлачи за собом низ важних последица. Што ова промена, уведена уставом, неће моћи и да се приведе у живот све докле се претходно не донесу закони — то је јасио. Али што остају у важности стари судови дотле, то је зато, што .је боље имати макакав суд него никакав. Из тога, што се мора чекати на нове законе да би функционисале старе установе, не излази јоште, само н о с е б и, д а м о р а ј у о с т а т и старе у снази. Што остају у животу старе, то има свој разлог у континуитету права, који овде добија специјалаи облик (да се држава не може замислити ни једног тренутка без такве врсте судова,). % Из горњега се види да пред правном науком стоји деликатан задатак да категорише случајеве (на апстрактан начин) са примерима из праксе. Само. ако је то могуће, јер можда .је тешко подвести ове случајеве под општу формулу. То не значи: да не треба да покушамо. Јер, мора се покушатп да се види је ли такав задатак решљив.