Branič

Страна 116

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

И немамо никаквог права да сматрамо да се нешто не може мењати, докле год то није одиста забрањено усгавом. Али је прва теорија у праву према другој, у колико св и ова (друга) мора одредити к а д а се има сматрати да није поштован ранији устав у толикој мери, да би се сматрало да је наступио прекид. При одређивању овога, она ће морати узети материјалне моменте и међу њима разлихсовати мање I'« више важне, и на тај начин приближити се ирвој. Ти важни ■момеити неће моћи бити далеко од појма уставотворне власти, јер промена, и то битна, у овој могла би произвести дисконтинуитет. 4 ) Овакво гледиште које по једној страни даје за право једној теорији, а по другој страни другој, резултат је гледишта о праву као систему регулисања путем једне процедуре, али, за разлику од нормативистичке школе: систему који је вођен идејом ц и љ а. Као што је познато, код нас се водила дискусија о континуитету у облику питања је ли држава Срба, Хрвата и Словенаца, створена 1928, нова или стара (пређашња Србија, проширена). У науцп је преовладало мишљење да је нова (са уставотворног гледишта), што ће рећи да је било дисконтинуитета. Ако је ту могло бити дискусије, ва-н дискусије је да режим од 6. јануара значи дисконтинуитет, дисконтинуитет у смислу једне и друге научне теорије, горе наведених. Лако је погодити какве би консеквенце извукла нормативистичка теорија, да краљ није у своме манифесту од 6. јануара изрично рекао да остају у важности стари закони, који нису укинути. 3 )

8 ) У горњем смислу сам ставио примедбу на једну и другу теорију својим чланцима објављеним у ХеНзсћпЦ 1иг Јаз бНепШсће Кесћ{, октоћаг 1928. и у Ктз1а ткгпаИопак сћ {ИовоКа с1е! сИпМо, 1930. 4 ) О томе види наш чланак у Мисли 1930.: Који су стари закони остали у важности ?