Branič

Број 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 115

Ако се право посматра кдо систем где важе једап паред другог едентуално и дна супротна принципа, правећи комцромис међу собом — онда је наше гледиште исправно. Свдко друго Је једнострано, „апстрактно", и носи нечат логицизма. Овакво решење важи и онда, када би устав и изрично рекао да престају важитц неуставни аакоии, јер и онда, насупрот ц>ему, .стојп правило о компетенцији судова. Дужност ту пада на законодавца да он о д ма х донесе потребне законе за ликвидирање ранијих односа. Дужност која се иначе падразумева. Ми се не можемо одлучитн да дамо једном таквом прелазном наређењу важност да судови безусловно престају примењивати неуставне законе. И сматрамо да уставотворац треба да то каже и изрично. Толико сложене ситуације нам се указују у понеким случајевима. Што се тиче наше праксе, она је варирала, и могло се можда разликовати једно више ауторитативно гледиште (распрострањено нарочито у неких словеначких правника) које се држало строго старих закона и једно више либерално (у Србији). Но никада није либаралнпје гледиште изражено него вјто је оно од г. Драгутина Томаца. 2 ) II. 0 самом континуитету има две теорије, које заслужују да буду поменуте, јер претстављају два типична и истовремено два противположна гледшпта. По једној је главна садрж и н а устава, и то на име : да не буде промењена сама уставотворна власт. Континуитета има, докле ова остаје иста. Она пак, по овој теорији, не може да се на легалан начин мења, Уставотворна власт, из које је произашао устав, чини његову основу и његову претлоставку, остајући изнад устава и следствено изван домашаја промене путем ревизије. Она се мења само револуционарним путем. (То је теорија Карла Шмита, писца једног значајног система државног права, недавно објављеног). 3 ) Друга поменута нормативистичка теорија узима у обзир само форму, т. ј. да ли је промена извршена по ранијем уставу без обзира на њега. За њу је главно да је промена извршена. м и р н и м путем, а не и ш т а је промењено. У поређењу са. првом, она је у праву не стављајући унапред никаквих ограничења у погледу објекта промене. Јер са правног гледишта није, одиста, важно одакле и о д к о г а је нроизишао један устав него садржина устава. Уставотворна власт је она, која је означена од устава, и која се не мора поклапати са оном из које је устав произишао. 2 ) О нашој литератури види Драг. Јовановић: Доношење закона,. 1925, Томе додати нарочито С. Јовановић: Уставно право, ст. 72—74, који се изразио за умерено гледиште. За'умерено сам се изразиа и ја, Одговорност државе, ст. 79. 3 ) Бје Уег{азбип§51ећге, 1929.