Branič

Радомир Р. Стојиловић, адвокат. СМИСАО § 121. ЗАК. О АДВОКАТИМА Закон о адвокатима је по своме обиму један од мањих закона. Односи које он регулише нису голико многобројни, као што су односи које регулишу грађански, кривични, трговачки и други обимнији законици и закони. Он регулише специјално односе једне професије. Па ипак, у пракси он често ствара приличне тешкоће. Од конституисања наше Коморе (12. VII. 1929. гвд.) па до данас није прошла ни једна недеља, није било скоро ни једне одборске седнице, да се није појавио какав нов случај, о коме до тада одбор није имао прилике да решава нити да створи сигурну праксу. Један од прописа код кога су у примени могући многобројни случајеви јесте и § 121. зак. о адвокатима, што нас је и побудило, да у једном скромном покушају одредимо његов прави смисао. Овај пропис није једини о коме би требало писати, али ми смо њега нарочито изабрали, да би потстакли још кога, да о његовом правном значењу на овом месту изнесе своје мишљење и нарочито би нас радовало, кад би о њему написала који редак она господа, која су сарађивала на последњој редакцији његовој. Ово желимо нарочито с тога, што је овај законски пропис у једној својој ранијој редакцији био много јаснији — специјално његов П став. § 121. зак. о адвокатима гласи: ,,Они који добију држављанство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а по народности су Словени и у другој су држави већ били адвокати (прокуратори) могу после једногодишње вежбе код адвоката полагати адвокатски испит у смислу одредаба овога закона и након положеног адвокатског испита бити уведени у именик које Адвокатске Коморе. Уз молбу за упис у именик мора се поднети уверење Министра Правде о томе да од стране Министарства нема сметње да се молилац уведе у именик Адвокатске Коморе. Адвокати српско-хрватско-словеначке народности са територије бивше дустро-Угарске који постају држављани Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, морају се по молби увести у именик адвоката без вежбе и без испита предвиђених у првом