Branič

Страна 130

„Б Р А Н И Ч

Број 3

које доба, вршио адвокатуру на територији бивше АустроУгарске монархије? Ми сматрамо да није. У томе уверењу учвршћују нас и две одлуке Касационог Суда у Београду, по којима један Србин само рођен на територији бивше АустроУгарске монархије а адвокатуру вршио у једној другој страној др>кави и један Словенац, који је рођен и вршио адвокатуру на територији бивше Аустро-Угарске монархије али после њенога слома, нису могли стећи адвокатуру код нас по пропису става II. зак. о адвокатима, и ако иначе испуњавају све остале услове. Ово шго смо написали резултат је чистог резоновања, јер ни до каквих података о овој материји нисмо могли доћи. Због тога смо у почетку нарочито и истакли, да би се радовали, ако би још ко написао нешто о овоме питању, специјално они, који су у њега боље упућени, како би се помогло пракси да дође до једног сигурног тумачења. На крају, да оставимо лица, која су адвокатуру стекла по закону о признању квалификативних погодаба за стицање адвокатуре и јавног бележништва од 30. јула 1919. године, па да се дотакнемо питања адвокатских приправника, о којима говори став III § 121. Зак. о адвокатима. По овоме пропису и адвокатским приправницима са територије бивше Аустро-Угарске монархије, ако само постану наши држављани, урачунаће се време њихове дотадашње адвокатске приправничке вежбе у смислу § 5. овога закона. И овај пропис утврђује нас у већ истакнутом мишљењу, јер адвокатски приправник се вежба у законима по којима ће радити кад постане адвокат. Како би изгледао адвокатски приправник, који би вежбао 4 године и 11 месеца, истина на територији бивше Аустро-Угарске монархије, али на којој од пре пет година важи сасвим различито законодавство од нашег. Како би он полагао испит код нас а како ли би тек могао вршити адвокатуру? И овде је, као и код адвоката из II. става, поред националног момента, главније било истоветно законодавство, које је важило пре слома Аустро-Угарске монархије. Најзад, ако је националност био главнији разлог, зашто би законодавац у последњем ставу § 121. ограничио временски ову повластицу на 5 година. Срба, Хрвата и Словенаца биће сигурно и после 5 година на некадањој територији бивше Аустро-Угарске монархије, па зашто им та повластица не би признавала док је њих уопште?