Branič
Страна 90
„Б Р А Н И Ч"
Број 3
које и данас после више од две хиљаде година, почива, углавном, у буржоаским државама, на нормама Римскога Права. Тек је у Совјетској Русији тај темељ пољуљан. °) В. наше Задружно право по Грађанском Законику Краљевине Србије, Први Део, 2. изд., Београд, 1924. 7 ) В. овде расправу В. Богишића : Ое 1а !огте с11(е токозпа (1е 1а ЈатШе гига1е сћег 1еа бегђез е! 1ез СгоаЈез, РагЈз, 1884. (српски превод од Јована Аћимовића, Београд, 1884.) 8 ) Да задруга није типички облик само словенске породице, в. ЕтПе с1е Гауе1еу, ргорпе!е е! 8ев {огтез рптШуез, 4 е<1. РагЈз, 1891 (српски превод од Ј. М. Јовановића : Својина и њени првобитни облици, Београд, 1899), О. Соћп, Оетејп^егзсћаћ и. Наиз^епоззепзсћаћ, објављено у 2еНзсћп{1 {. Уег§1е1сћепс1е Несћ1:5\У135еп5сћа{1", 1899. Стојан Новаковић, наиме у својој студији „Село", противно 2асћагјае уоп ип^еп1ћа1. — Сам, пак Д-р Ф. Тарановски, Фистел де-Куланж у Историографији Српског Права, у ,,Архиву за Правне и Друштвене Науке", орган Београдског Правног Факултета, број од 25 октобра, 1930. год.) тврди да у Средњевековној Србији није било аграрнога комунизма (слично руском миру), „него засебне својине појединих с:ељачких кућа', Рејзкег, пак, у своме раду: Оје вегкмбсће 2ас1ги§а, штампаном у „2еИзсћгј^! {иг §огЈа1- ипс! \УЈН5сћа{152е5сћ1сћ1е" 1900, изнео је да је задруга (на коју се несумњиво, односе чл. 52, 66 и 71 Душановог Законика од год. 1349—1354) постала у Доба Немањића као последица њиховога порескога система. Тврђења која се не могу сматрати као дефинитивно тачна она би то била само када би били познати сви историски подаци и чињенице, а од тога смо далеко. И зато, као и у другим наукама сви општи закључци су само релативне истине, више хипотезе које новооткривене чињенице обарају док и хипотезе на овима последњима основане не падну проналаском нових чињеница. В. о породичним задругама чланке Д-ра Васиља Поповића и Д-ра Марка Костренчића у „Народној Енциклопедији Српско-Хрватско-Словеначкој" проф. Ст. Станојевића, Загреб, књ. I. (1926). ") „Годишњица" ор. сЊ, стр. 143.