Branič

Број 5

,Б Р А Н И Ч*

Страна 237

Већ ово што смо до сада изложили, показује колико ова питања и.мају велику и теоријску и практичну вредност јер у једном даном случају, врло је важна ствар да са свим одређено знамо на шта све имамо права, а нашго п^. Конкрегно да ли имамо права приговора претходне тужбе, код гарантног писма изданог у трговачком одн. банкарском саобраћају или не? Следећим редовима покушаћемо да дамо одговор на поетављена питања, који ће бити супротан досадањим решењима овога питања, у теорији и пракси. * * * Бавећи се овим питањем Др. Драг. Аранђеловић проф. Универзитета, у чланку „Гарантна писм а" 1 ) тврди да постоји трговачки обичај, „да банке редовно испуњавају обавезе своје из гарантних писама на просту презентацију писма, не чекајући, дакле, да буде прво главни дужник тужен, другим речима, сматра се у банкарском саобраћају као обичајна норма, да се банке одричу права на приговор претходне тужбе код гарантних писама". После овога, он мисли, као и Спасоје Радојчић, 2 ) „да суд треба при пресуђењу трговачких послова, који долазе у област трговачког права, да се прво обазре на пропис трговачког законика, па онда на трговачке обичаје, па тек онда на пропис грађанскога законика". Из овога, даље, изводи закључак, да издавалац гарантног писма (банка), нема права приговора претходне тужбе, дакле сматра да је гарантно писмо издано од банке, једна самостална обавеза, независна од обавезе главног дужника. Нама се чини да изложена тврђења Др. Аранђеловића нису тачна. Пре свега, ако нека банка, издавалац гарантног писма, не употреби своје празо приговора претходне тужбе, више је него ли сигурно, да је то она учинила, ни због чега другога, него због тога што јој је познато, да је дужник, за кога је гарантовала, постао инсолвентан и тако дошао у немогућност плаћања. О некој обичајној норми, о неком трговачком обичају, не може, то је наше дубоко уверење, бити на речи. Време када су се стварали трговачки обичаји, давно је прошло, а даље за формирање обичаја, као једне правне норме потребан је дужи период времена, управо толико дуг, да су и неколике деценије кратке за то формирање. Откуда, да је се онда могло формирати код нас, за свега неколике послератне године, овај трговачки обичај? (Чланак о коме је реч писан је 1922. год.) Када се гово-ри о трговачким обичајима код нас, треба бити више него ли обазрив. Јер какви би били ти обичаји, код земљорадничког народа, као што је наш, без тргсвачких центара,

') „Архив за правне и друштвене науке" књига V. бр. 5. 2 ) „Основи Трговачког Права (друго издање) стр. 10.