Branič

Врој 5 „В Р А Н И Ч' Страна 213

Прво је његово право да у току извиђања и истраге државном тужиоцу и судији пружи сва средства и код њих предузме све радње у циљу не само поткрепљења тражења накнаде штете, већ и проналажења кривца. Друго је његово право да на главном претресу уз државног тужиоца самостално делује са истим правима као и овај. Овај законски пропис не поставља тежиште улоге приватног учесника на само питање материјалне штете, већ напротив његово дејство од самог почетка извиђаја распростире на важније питање: одговорности оптуженога. Па кад је приватни учесник у праву да према § 52 К. С. П. предузме радње у циљу проналажења кривца, кад је он у праву да на претресу поставља питање оптуженику, сведоцима и вештацима, питања која задиру у дубину проблема кривичне одговорности, онда је он неоспорно у праву, да се у својој усменој оптужби на главном претресу, после оптужбе државног тужиоца, осврне на читав доказни материјал и задржи на питању кривичне одговорности оптуженога. Кад не би тако било онда би законодавац у § 52 поступка изоставио одредбе да приватни учесник може предузимати и радње ради проналажења криваца, а ограничио његова права само на домену доказивања материјално - правног оштећења. Ван тог узаног и за судску праксу ирелевантног домена приватни учесник не би могао ићи. Уосталом и куд би било веће илузорости него питати оптуженога, сведоке, и вештаке на претресу о свим стварима које доказују кривичну одговорност оптуженога, а ипак се у својој оптужби тих ствари и доказа не смети ни дотицати. Материјално правно нотраживање није никаква апстракција, већ једно конкретно тражење, које по тачно -рдређеном основу има бити уперено противу одређеног лица. Зар није логично и закону својствено да се прво утврди кривична одговорност једног лица, како би се према њему као кривцу могло уперити једно материјално тражење. Зар би било нчега нелогнчнијег него такво тражење уперити противу лица, чију би кривичну одговорност било забрањено доказивати. У крпвичним делима материјална одговорност је увек последица крпвичне, те да би се ираво на материјалну накнаду или оштећење могло тражити, потребно је прво доказатн крпвпчну одговорност лица противу којег се такво тражење ставља. По § 52 К. С. Г1. јасно је да приватни учесник на претресу добија реч не само ради свог приватно-правног потраживања, већ и ради свега онога чиме се основаност таквог тражења образложава. А образложење се распростире на све радње од пријаве једног крив. дела, преко поступка извиђаја и истраге до главног претреса и свега онога што се На претресу чуло о оптуженоме и његовој кривици. а што има везе сч утврђењем његове кривичне одговорности из које тек резултира материјална одговорност.