Branič

Мил. Р. Вељовић, судиЈа 0<<р. Суда за Град Београд УСЛОВНА КАЗНА И ЗАКОН О ШТАМПИ Условна казна, уведена у крив. законик у § 65, као кривичноправна институција представља за нас једну новину. Природно, да је она, као таква, привукла велику пажњу свих а нарочито практичара правника, судија и адвокатаУсловна казна посматрана као културна текозина модерног друштва, резултат је савременог и либералнијег правног схвагања о кривици, кривцу и казни. Нов. Крив. Законик, категорише кривце, и према степену њихове виности и опасности којом они угрожавају друштвени правни поредак, одмерава им и казну, дајући јој првенствено поправни карактер. У једном таквом лравном систему, поред осгалих празних института. условној казни припада видно место и она је један од главних регулатора његовог спровођења. Зато је условна казна међу свима празним новинама, које нам је донео нови Крив- Законик једна од најважнијих ако не и најважнија. Али, ако су гогово сви правници једнодушни у томе, они се дивергентно размимоилазе у мишљењима, кад је у питању практична примена условне казне по специјалним законима а нарочито кад је у питању њен опсганак на кривице учињене по Закону о штампи. И док браниоци мишљ>ења, да се њена примена има проширити и на специјалне законе оснивају своје гледиште, као на правно-политичкој мери и установи културног и модерног правног правца у науци, као и на томе да дела учињена по специјалним законима не досежу обимност кривичних дела по Крив. Законику, да су према томе мањег значаја по јавни интерес и да се баш тиме и манифестује га1по законодавчев за њену општу примену — дотле противници овог становишта тврде, да се један законски пропис може применити и на специјалне законе. па макар он садржао у себи тако важиу установу као што је условна казна, само ако је то изрично законом и наређено, било у Крив. Законику или специјалном закону о коме је реч, па да гако мора да се поступи и са условном осудом, јер је такву вољу законсдазац иснољио у § 13 Крив. ЗакОво би биле најопштије линије тих двају схвагања. Као што напред нагласисмо сукоб оза два мишљења нарочито је осетан, осетљив и од ванредне зажности у Закону о штампи. Да ли има места условној осуди по кривицама учињеним по Зак. о шгампи? Гледиште на ово питање овде су подељена .