Branič

Број 6

од 31. деиембра 1933. — у колико се тиче горе помедутих добара. Капитал Фонда А у који има Мађарска да плаћа ануитете по основу репарација, а Лугоелавија, као и Румуњска и Чехословачка да плаћају одштету за одузета добра по основу својих аграрних закона износи према споразуму III суму од -219.500-00 златних круна (једна златна круна одговара вредности од 0.3С4878 грама чистог злата). Ова је сума дсбивена, узимајући за оснозу цифре изнете у мемоару Мађарске де.легаиије преданом Хашкој Конференцији (Друга Комисија: Источне репарације). Мађарска је поднела потраживање у укупном износу од 310,000.000 златних круна, који је сведен био на 240,000.000 златних круна. Основне цифре, које су у овом мемоару узете за просечну вреднсст катастралног јутра у Румунији, Чехословачкој и Југославији сведене су према томе у односу 310 према 240. Доцније на основу нових анкета капитал је сведен на 219,500.000 злагних круна, као посдедица смањења урачунатих површина, при чему су сведене основне цифре за вредност једног кат. јутра остале истеКако већ рекох Фонд ће располагати ануитетима, који су предзиђени чланом 2 споразума III Конвенције. као и уплатама Румуније, Чехословачке и Југоставије на основу локалних одштета. Нас у вези са нашим аграрним питањем интересирају уплате Југославије у тај Фонд. Ради потпуног одужења својих обавеза према Аграрном Фонду, Југославија ће уплаћивати Фонду сваке године почгв од 1931 ануитет од 1,000.000 златних круна и то до 1. Јануара 1944 закључно, и почев од 1944 до 1 Јануара 1967 закључно знуитет од 1.672.672 златне круне под истим условима. Ова сума представља форфетарно укупни износ одштета, које могу бити додељене југословенским аграрним законом за експроприсане земље, које припадају садашњим и будућим тужиоцима у смислу већ поменутог члана I. Споразума II. За свако катастрално јутро, које је остављено сопственицима од почетка аграрне реформе од оних имања која су предмет парница поменутих V члану 1 споразума II биће капитал Аграрног Фонда смањен за 38 златних круна- Разуме се да ово вреди све до коначне ликвидације. То исто вреди и за она катастрална јутра, од оних имања, која припадају сопственицима — садашњим тужитељима. а за које би се Мешовити Избрани Суд огласио ненадлежним, или чије би тужбе Суд одбио. Ово смањизање капитала изазваће као контра-партију смањивање ануитета ксје има Југославија да плаћа реченом Фонду сваке године у име одштете и то: I) до 30.000 кат. јутара свако остављених сопственицима или ослобођених, смањива-