Branič

Страна 3^8

.ВРАНИЧ'

Број 6

и спољашњег. Јавно право је јетно, и оно као та^во јесте одблесак правне свести једне удаљеније епохе. Унутрашње јавно право и међународно право јесу продукат једне и исте историјске средине. Истина, писац додаје на крају ових својих излагања, да примењујући историјску методу на правне феномене, мора да се призна ла не постоје баш потпуна коинциденца између ступња развитка међународног и уставног права. Али ако оно у потпуности не постоји, напредак права се испољава у тенденцији ка јединству јавног права. Овај правни прогрес ка јединству јавног права, по мишљењу писца редовно и обично се манифестује у епохама великих историјских покрета. Баш у току одлучних историјских епоха, принцип јединствз јавног права испољава се н) један особито јасан и императиван начин савременицима. И обично у тим прелазним исгоријским епохама, налазе места у уставима одредбе и принципи којима се тежи јединству јавног права Писац узима за пример Француску револуцију и Светски рат У томе поглеа.у, ова два велика светска догађаја показују чудновату сличност. За потврду овога, писац наводи текс! ве појединих француских револуционарних уаава, као и текстове европских устава после Светског рата. Ова теорија писца г Гецевића изведена је у ствари из његове основније теорије о рационализацији права, коју писац није конструисао чисто дедуктивно, као формално-логичку категорију, већ емпиријским методом. Тим методом писац долази и до своје теорије јединства јавног права, коју је изложио на један јасан и прецизан начин на основу једне богате и јаке аргументације Ово је у исто време и најинтересантнији део овог озбиљног дела и зато смо га нешто опширније приказали. Са овим пигањем стоји у тешкој вези и проблем рационали?ације права, ко и су послератни устави покушали да реше у циљу што потпунијег остварења правне државе. То је у ствари претварање полигике у право и подвођење под правни поредак што већег броја социјалних односа. Јавни политички живот све се више увлачи у право тако, да су се досадањи политички обичаји и политичка схватања почели претварати у прано (то је нарочито случај са Аустријом, Немачком, Пољском и Чехословачком) Писац нарочито истиче феномен „рационализације права" продирањем начела међународног права у текстове послератних устава. У тој чињеници види писац стварне покушаје за осгварењем идеје јединства јавнога пр<ша, коју је писац, као што смо горе навели, изложио и нарочито Обр;13ЛОЖИО. Изучавање нових послератних усгава писац чини нарочито с догледом на уставну технаку, као што се и стара „Декларација права" из 1879, може једино посматрати са гледишта уставне технике револуције; ове чињенице треба изучавати у