Branič

Страна 414

.БРАНИЧ'

Број 8

уЈсИоп е! 1ез ргеиуез 1е§а1ез — (тако стари срп. крив. суд. пост. — §§ 336. и 339.). Међутим сва наведена доказна средства немају апсолутну доказну снагу, колебљива су, јер се не заснивају на аутентичним документима — изворима. Међутим са појавом техн. полиције настаје читава револуција у науци о доказима, а нарочито треба нагласити њене две гране — антропометрија и дактилоскопија. Доказе које прибавља Тех. полиција су докази базирани на реалним чињеницама и подкрепљени фактима аутентичне природе. Докази познати у науцу Крив. суд. поступка могли су се побијати, дакле били су, а и дунас по модерним крив. суд. поступ. увек се могу побијати, јер су ови поступци одбацили теорију законских доказа и усвојили теорију слободног судијског уверења, — дакле они су ргезитрИае шпз 1 ^ап1ит. Насупрот докази прибављени од стране Техничке полиције чине доказе апсолуте необориве — ргезитрИае шт е{ сЈе шге. Тако рецимо признање може бити симулирано, те није никакав доказ (те и наш к. с. п. њега не сматра као доказ — § 254. к. с. п ); сведоџба сведока лажна, заснована на халуцинацијама, дата од лица са слабом меморијом, дакле без икакве правне важности — али са формалне стране пуноважна. Исто тако индиције могу бити сумњиве, базиране на нетачним подацима. На супрот отисци прстију, вештачење рукописа које прибавља Техничка полиција — имају апсолутну тачност, што ћемо ниже видети. Као што се види из реченог Техничка полиција својом појавом пољуљала је темеље старе зграде доказа и поставила нове темеље за изградњу н.ове доказне системе Како долази до доказа и којим методом прибавља ове Техничка полиција ? То су пигања која ћемо покушати ниже да објаснимо. Од своје појаве Техничка полиција се бави двема научним гранама: Антропомегријом и Дактилоскопијом, те је стога од интереса видети рад и напредак ових научних грана. а) Антропометрија, као научна грана коју обрађује одн. којом се бави Техн. полиција, бави се мерењем криваца. Она узима мере појединих делова организма и путем истих врши идентификацију криваца. Ова научна грана била је те судбине — да, док се још није довољно формирала као наука, буде напуштена како од практичара — тако и од теоретичара. Напуштању ове научне гране узрок је њена метода рада и истраживање. Наиме она је почивала на несигурним основима. Мере узимане од појединих делова организма и стављене поред фотографије кривца — нису биле апсолутни доказ о идентитету кривца, те су се јављале разне мере истог лица. Томе је узрок развој, променљивост организма.