Branič

Страна 424

„Б Р А Н И Ч"

Број 8

степеном суду акта овога спора да их пошаље Касационом Суду као надлежном, јер је спор расправљен решењем. Треће одељење Касационог Суда нашло је, да за расматрање ожалбеног решења није надлежан Касациони Суд, пошто је вредност спора испод 3.000 дин. а судио га је судија појединац, — па је предмет упутило Општој Седници Касационог Суда ради доношења одлуке по овоме сукобу о надлежности у смислу § 8. Закона о устројству Касационог Суда. Касациони Суд у својој општој седници нашао је: „Да је према чл. 37. Уредбе о убрзању рада код судских и иследних власти за расматрање напред номенутог ожалбеног решења надлежан Скопљански Апелациони Суд, јер је то решење донето од судије појединца а у спору, чија вредност не прелази 3000 дин. — чл. 18. поменуте Уредбе, те према томе, по оваквим споровима а у смислу чл. 37. поменуте Уредбе за расматрање свих одлука, донетих од судије појединца а у споровима до 3000 дин. закључно, надлежан је Апелациони Суд — па било да су ге одлуке донете као пресуде или решења, јер, кад је по поменутом законском пропису Апелациони Суд овлашћен да расматра пресуде изречене од судије појединца у грађанским споровима у другом и последњем степену, онда је он надлежан за расматрање и осталих споредних одлука донетих по оваквим споровима без обзира на то, да ли су оне донете у форми пресуде или решења." Одлука Опште Седнице Касационог Суда од 1. маја 1931. год. Бр. 5373. Надлежност судова за давање мишљења по тражењима помиловања у смислу § 432 иовог судког кривичног поступка. По молби Станице, удове Обрадовић, да се предложи за помиловање њен син Јован, који је извршном пресудом Ужичког првостепеног суда, као поротног од 23. - X - 1928. г. Бр. 50797 осуђен на десет година робије за дело из § 295. старог казненог законика, — Касациони Суд у седници свога већа од 23. маја 1931. Бр. К. № 9, решио је да није иадлежан за давање мишљења по овоме тражењу помиловања са следећих разлога : „По § 432. II одељак судског кривичног поступка Касациони Суд решава о молбама за помиловање ако је сам судио у ствари (§ 344. од. III, § 346. бр. 3, § 350 бр. 5, §§ 352—355 и § 274. старог кривичног судског поступка, за време чијег је важења и пресуђена кривица оптуженог Јована, Касациони Суд није судио у самој ствари, већ је мотрио на правилну и једнообразну примену формалног и материјалног закона, па је, као гакав, само оснажавао или уништавао одлуке ни-