Branič

Страна 396 ,Б Р А Н И Ч" Број 8

ред овог потребно је било по овом закону да је упослена или да поседује имање, које јој годишње даје 5 фуната прихода, или најзад, да је жена једног бирача. Закон од 1927. године збрисао је све разлике између полова, те је дајући женама иста изборна права, број британских гласача повисио за 5,400.000 гласова. Тако је на изборима од 1929. год. број женских гласова био за 1,510.000 већи од мушких. Не обзирући се на извесне изузетке види се, да Вел. Британија ипак спада у земље с општим и једнаким правом гласа, јер гласачко право за доњи дом не поседују само банкроти, идиоти и лордови који учествују у горњем дому. Код употребе бирачког права срећемо се опет с једним новим британским спецификумом. Гласачко право се не мора вршити лично. Сви они, који на дан гласања не могу бити на свом гласачком месту могу гласање обавити преко поште. За то постоје нарочити формулари (ђа1о1рарег) који се испуне и упуте гласачком месту. Отсутни су такоће у праву, да одреде лице које ће за њих гласати, и којему за то дају специјално пуномоћство. Устонова посредног гласања је од особите важности за Велику Британију, јер су стотине хиљада њених трговаца, гуриста, особито морнара и рибара, више на мору него на суву. Лице које је народ изабрао 1 за свог посланика мора на том положају устрајати, док му траје мандат. Док у другим државама сваки посланик може слободно даги оставку и бити замењен следећим са листе, или поновним гласањем, у Великој Британији право давања оставке у принципу не постоји за једног посланика. Али пошто у животу има случајева да или сами бирачи, или болест, или какав скандал онемогући посланику сваки рад, то је парламентарна пракса нашла један чудноват излаз. Постојало је у средњем веку једно специјално чиновничко звање, које је дисквалификовало свако лице за место једног народног посланика. То је било звање шумара, који су од разбојника чували извесне краљеве шуме. Који би данас желео или морао да отстугш, он тражи постављење за једног од тих средњевековних шумара. На месту ових краљевских шума исечених пре векова ; данас се дижу красне виле и цветни тргови. Место разбојника, којих тамо нема већ неколико стотина година, по њима се крећу лимузини и играју голфи и тениси. Али и за средњевековне шуме и за разбојнике, епглески парламентаризам поседује још и данас чуваре у лицу разочараних посланика доњег дома. Док влада дому лордова намеће свог члана: лорда канпелара за претседника, доњи дом је у сваком погледу стриктно аутономчо тело. Време сесије је аутоматски одређено. Оно је јрднако за оба дома. Разлика је у томе, што дом лордова 1 '.ади еамо 4 дана недељно и то једва по један сат дневно, а