Branič
Страна 476
.БРАНИЧ-
Број 9
наћи опширна излагања, за која још увек може корисно послужити одличан уџбеник Судског кривичног поступка г. Др. Боже Марковића, проф. Универзитета. Писца су занимале нарочито новине које уводи нови Судски кривични поступак код нас. Њих је са особитом пажњом у потсетнику обрадио г. Јовановић. На пр. судска истрага оптужница, испитивање сведока на претресу, објављивање пресуде, а нарочито правни лекови, ванредно ублаживање казне, рехабилитација, заслужују да се са особитом пажњом прочитају. На тим партијама се види како је г. Јовановић дубоко ушао у механизам новог Судског кривичног поступка. Благодарећи начину излагања, простом и приступачном сваком ма и најмање пажљивом читаоцу, пишчеви закључци остају, те могу корисно послужити. Г- Јовановић се није уздржао од критике, махом умесне. Ово нарочито важи за његове умесне примедбе на назив „правни лек" у место „правно средство", и разлог зашто је ушао у закон. Своја пак опажања на крупне новине које уноси нови поступак, изложио је писац на неколико интересантних страна које претходе самом потсегнику. Оно шго неки правници сматрају као нарочите новине новог поступка у односу на старе, нарочито на она.ј који је важио за Краљевину Србију, вероватно необавештени, г. Јовановић сасвим умесно сматра нетачним. Наш стари Поступак познавао је и начело официјалности, и начело јавности, и начело материјалне истине, усмености, и непосредност, и легалност, јер Краљевина Србија није познавала инивизоторски средњевековни поступак, већ је имала закодавство које јој свакад може чинити част. Имајући много прече бриге, Краљевина Србија није могла завести све новине модерног законодавства, али у томе наш Касациони суд олакшавао је у многоме закодавцу. Међутим, велика уједињена држава изискивала је ново законодавство. Судски кривични поступак у томе циљу је и донесен. Оно што у истини треба поздравити у Поступку, то је диван језик. Без високих претензија, у циљу да буде приступачан народу, законодавац је проговорио чистим народним језиком. Ово морамо искрено поздравити с погледом на доцније законодавство. Али основна замерка не изостаје гЈованотћу. „Зар се за углед, каже он на страни 11., морао узети баш аустриски кривични судски поступак ? Зар није било модернијег законика на западу?" И овде би се могли слободно ставити закључци г. Др. Драг. Јанковића адв. из његовог чланка о духу и језику нових закона (Бранич бр. 1.—2. за јануар - фебруар 1931. год.). Новину новог Поступка о слободном судском уверењу г. Јовановић сасвим разложно поздравља. Али ©пг /асИ слободно судско уверење је постојало и пре новог Поступка.