Branič

Страна 548

„В Р А Н И Ч"

Број 11

решавати, он не улази у њихову правну суштину, дакле не суди о праву странака. Ако у том поступку странке пред њега изнесу какав било приговор против установљеног стања ствари, па ако му не успе да противнике поравна, тада ће његова задаћа бити само то да установи „фактичнога поседника" и да то „узме за базу даљњега поступка". То му је само право и дужност. О праву расуђује само суд. Право расуђивања спорних права немају ни надзорни органи тога оснивања, дакле ни председници окр. судова, а ни Министарство. Зато се, сви органи могу с правом називати само судско-администрагивним органима ад ћос. Оснивање земљ. књига дели се у две оштро разлучене фазе: у оснивање у ужем смислу те речи и п оступак исправљања. На подручју бивше Краљ. Србије и Црне Горе поступак оснивања обавља специјални повереник, те пошто установи фактично стање ствари, те према тому састави нацрте земљ. књига, он их предаје надлежном среском суду. Овај срески суд врши друти део тог оснивања — исправља повереникове елаборате. Ни срески суд у овом поступку исправљања није овлаштен да доноси мериторне одлуке о спорним правима. Ово 1 је последица општег начела, да земљишнокњижни судови у опште не решавају о спорним питањима права, него решавају само о техничкој могућности спровођења односног права у земљ. књигама према „књижном стању". Земљишнокњижни суд ће дозволити затражени упис само онда: 1.) ако из земљ. књиге не произилази никаква запрека у погледу земљишта или права, 2.) када нема сумње о легитимацији странака, 3.) када је тражење основано на ваљаним и молби прикљученим исправама, § 104. зак, о земљ. књиг.). Земљ. се књиге оснивају по судским срезовима и појединим подручним пореским општинама, а сам поступак оснивања (у ужем смислу те речи) дели се на припремне радње и саме извнђаје. Припремне се радње састоје из прикупљања за извиђање потребних података о некретнинама и њиховим овлаштеницима, а то су н. пр. спискови парцела појединих кат. општина, спискови поседника са подручја појединих општина, копије кат. планова и др. Међу помагала за оснивање земљ. књига ваља свакако убројити и досадашње земљишнике као што су то књиге тапија, интабулациони протоколи, заст. књиге и нотифике. Ове књиге ипак немају ону правну снагу, какву би ми од њих према њиховом досадањем важењу очекивали. У §-у 73. зак. о ун. уређ. земљ. књига изричиго је истакнуто, да се досадашњи земЛзишници (књига тапија и др.) не могу сматрати земљ. књигама, т. ј. да уписи у њима не могу имати правне релевантности за оснивање земљ. књига у потпуном смислу речи. Ималац тапије легитимисан је према свакому као власник