Branič

Врој 1

„Б Р А Н И Ч

Страна 30

ним послом (последњом вољом) или законом, али он мора календарски бити одређен или унапред или по отказу, на пр.: „средином марта' (тј. 15. марта), „тридесет дана од данас", „четрдесет дана по отказу". Напротнв, опомена је потребна, када је на пр. назначено „шест недеља по лиферовању робе," „три дана по дану његове свадбе." Споразумно календарски одређен дан плаћања нема увек то значење, да дужник треба и непозван тога дана да изврши своју обвезу. У сумњи треба узети да је потребна опомена. Код дугова чије је време плаћања одређено, доцња почиње тек идућег дана по истеку дана одређеног за плаћање, пошто дужнику стоји за испуњење његове обвезе цео одређен дан на расположењу. Ако он при крају тога одређеног дана плати дуг, онда није ни био у доцњи, § 903. А. г. з. Па и кад дан за испуњење није одређен, сматра се да је дужник тек онда иао у доцњу, ако није испунио своју обвезу до свршегка дана, којега је на испуњење опоменут Дужник треба да понуди исплату повериоцу или ономе који је одређен да испуњење прими (на пр. нека банка, или код плаћања на повуку пошти), без обзира када ће у овом случају поверилац примити испуњењ«. Од тога се чини изузегак код д}това из харгије на доносиоца и хартије по наредби, јер услед непрестане циркулције ових папира дужник о року исплате не може ни знати ко му је поверилац. Кад поверилац овде не тражи исплату сматра се да је у доцњи. Несавесни држалац је од почетка његове несавесне државине у доцњи (шога ех ге) § 335. А. г. з. То исто вреди и за несавесног примаоца туђег дуга, § 1437, А. г. з. У српском праву, кад дан плаћања код дугова није одређен, по § 887. Г. з. сматра се да је онда рок, кад је дужник на плаћање опоменут. Ако дужник не исплати дуг онога дана кад је дужник на плаћање опоменут. Ако дужник не исплати дуг онога дана кад је опоменут, узима се да је пао у доцњу. Оиомена је једностран и неформалан позив упућен од стране повериоца (или његовог заступника) дужнику, да испуни обвезу. Опомена је таква изјава воље, за коју је потребно сазнање противне стране. Дакле дужник треба да сазна за ову опомену, иначе не долази у доцњу. Она мора бити управљена само на дуговану чинидбу. Захтева ли поверилац нешто друго а не оно на шта је овлашћен, онда је опомена без дејства. Она мора да буде одређена и безусловна. Она не сме да доведе дужника у неизвесност, да ли поверилац озбиљно захтева извршење обвезе. Да ли је у нашем праву код обвеза са роком потребна опомена? Као што смо видели, ово је питање у страним законодавствима решено према томе, да ли је рок установљен у корист дужника или дужника и повериоца. У овоад погледу постоје два сисгема : француског и аустријског права. По