Branič

Б Р А Н И Ч

Год. XVII (VIII) Београд, март 193'2. Врој 3 УРЕДНИШТВО: ВЛАСНИК И ИЗДАВАЧ: УСКОЧКА УЛ. БР. 2. АДВОКАТСКА КОМОРА У БЕОГРАДУ

РЕФОРМА ПОРОТЕУ ФРАНЦУСКОЈ Док је у нашој држави новим законом о кривичном судском поступку лаички елеменат сасвим искључен из суђења, дотле је у Француској скоро изведеном реформом поротног суђења, то учешће лаичког елемента у суђењу још више потенцирано. До сада су поротници у Француској решавали о томе само да ли је оптужени крив или није, да ли дело постоји или не, а државни је суд у случају потврде одмеравао и изрицао казну. Сад је пак ступио на снагу закон по коме су судије грађани позвани да учествују и у одмеравању казне. И тако ће од сада дванајест поротника, грађана који састављају Француску пороту, кад буду оптуженога огласили за кривога, одмах ући у састав суда са још тројицом државних судија, са којима ће заједно већином гласова решаваги и о величини казне. Од интереса је напоменути да је нови закон француски, пуноважност овако изречене пресуде учинио зависном од непосредног потписа пресуде свих поротника и судија који су ту пресуду донели. Тако ће од сада француски поротни судови морати пресуду прво ставити написмено и потписати је, па је тек онда проглашавати. Оваква реформа француске пороте одговара већини схватања данашњих правника у Француској и положају пороте као гакве у француском правосуђу. У Француској се против учешћа грађана у суђењу, нарочито у последње време, највише устајало због тога што су у ослобођавању криваца ишли до очигледне претераности. Међутим тврдило се с друге стране да је то претерано ослобођавање криваца, било последица другостране претераности у оштрини изрицане казне од стране државног суда. Анри Робер, један од најславнијих данашњих француских адвоката мисли, поводом ове реформе, да ће то учешће лаика и у одмеравању казне, утицати да поротни судови престану са бесмисленим ослобођењима криваца, али да ће за то и казне бити умереније. Д. Ј.