Branič

М^ливоје Р. Вељовић, судија окружаог суда за град Београд

СИРОМАШКО ПРАВО Једина иаргија из новог Законика о судском поступку у грађанским парницама, проЈиулгованог 13 јула 1929 год. а обнародованог 3 августа 1929 год., која је ступила на снагу и добила обавезно законско дејство, јесте она која гозори о тако званом сиромашком праву. Сиромашком праву у новом Грађ. Суд. Пост. посвећена је цела глава седма и обухвата одредбе §§ 164— 175. Овај део грађанског судског посгупка добио је силу закона 30 јула 1930 год,, кога је дана био публикован Уводни Закон за Законик о судском поступку у грађанским парницама од 9 јула 1930 годике, чл. II ст. 2. Установа признавања сиромашког права није била позната на територији србијанских судова. У место овог модерног и савременог правног система, ми смо имали тзв. систем уверења о сиромашном стању, која су издавали домицилни општински судови, на основу једног законом одређеног пореског цензуса о сиромашгву. И док су раније таква уверења била респективне легитимације за суд о сиромашном стању оних, који су се њима користили, а посесија таквог уверења водила аутоматски законским привилегијама, које су се по чл. 5. зак. о таксама састојале у споровима ослобођењем спорне и папирне таксе — дотле сад оваква уверења сама за себе не значе ништа у овом смислу, већ служе смо као доказно сретство за стицање признања сиромашког права. А колико оно може да послужи као доказ то оцењује суд, Као што се види на први поглед између ова два система постоји велика разлика како у форми, тако и у садржини, и ако оба воде истом циљу. Под појмом сиромашког права, ваља разумети судским решењем признато право једног лица на привремену бесплатну судску помоћ одн. ослобођење једног лица од државних такса и осталог у једном одређеном спору (правном послу) услед апсолутне материјалне немогућности подношења парничних трошкова. Сиромашко право посматрано као установа опште социјалног значаја, налази свој извор и оправдање у закону економске нужности. Као правно политичка мера, сиромашко право је резултат постављених постулата и принципа савремених демократски уређених држава. Јер, заиста, у једном модерном и демократски расположеном друштву не