Branič

Страна 180

„Б Р А Н И Ч"

Број 4

поступања, а у правичности решеног случаја у одбачају пријаве односно обуставе поступка неће се ништа изгубити, пошто је решењем суда, од тројице судија, дата довољна гарантија за то. 6) Последица оптуженог начела јесте: државни тужилац на претресу може своју оптужницу изменити, може од оптужнице одустаги, може је и проширити. Проширење пак оптужнице бива у ова два случаја: а) кад је у току главног претреса откривено ново кривично дело оптужениково мање од онога у оптужници; и б) кад је на главном претресу, за време судског заседања, учињено кривично дело било од стране оптуженика или неког трећег лица. Дакле у оба ова случаја државни тужилац може проширити оптужницу и тражити од суда да за та дела донесе пресуду у истом заседању, разуме се, ако је ствар на претресу могуће извидети. Према овоме оптужница се може проширити на главном претресу само у наведена два случаја. Иначе, ако се на пример на претресу открије, поред главног кривца, коме се једино и суди, неко треће лице било као потстрекач или помагач у истом делу, о коме оптужница раније није знала нити је пак могла знати, онда у таквом случају се не може државни тужилац користити проширењем оптужнице, већ му једино остаје да, у представљеном случају, потстрекача одонсно помагача посебно гони. Ових и оваквих случајева, према досадањој пракси, има и они су према томе могући, па је зато потребно, у интересу брзине самог кривичног поступања, дати државном тужиоцу право: да може и на овакве случајеве проширити своју оптужницу, разуме се, под условом да је кривица новог окривљеника зрела за пресуђење односно да може на главном претресу постати зрелом за пресуђење. 7) У поступку код среског суда не важи оптужно начело као обавезно по делима официјелне природе, јер се поступање по тим делима може покренути или по захтеву државног тужиоца или по захтеву неког другог јавног органа (полиције или општинске власти) или најзад по захтеву оштећеног лица и кад је једаред покренуто, на један од ова три начина, оно даље тече и свршава се по службеној дужности. Према овоме суделовање државног тужиоца у поступку пред среским судом на први поглед изгледало би као да није обавезно. Међутим има радњи у поступку пред среским судом у којима државни тужилац мора обавезно суделовати. Тако, државни тужилац мора узети у поступак сваку пријаву, која му дође, по официјелним делима за чије је пресуђење надлежан срески суд. Истина таквих пријава државни тужилац добија мање, пошто се кривично поступање по таквим пријавама, као што рекосмо, може покренути на за-