Branič

Број 5

,Б Р Л Н И Ч'

Страиа 243

кова, да он одреди које ствари у попис по забрани даје, као што је то изрично прописато за случај пописа по пресудама у § 466 Грађ. суд. пост. онда би то одвело дотле, да неко почне тврдити, да се ни спор око својине пописане покретности по забрани неможе расправити по прописима § 466 Г. с. п., нити да се решење о забрани може извршити са заступником по § 468 Г. с. п., јер се ти прописи односе на извршен.е пресуде, те би нас то одвело до тог апсурдума, да сваки на свој начин и произвољно тумачи како има да се поступи у конкретном случају. Зашто је законодавац ову одредбу у § 844 Грађ. зак. прописао? Ми сматрамо да је то учинио у циљу заштите дужника; до овог закључка долазимо кад испитамо намеру законодавца — »га!т 1е§Т5«, и кад је то тако, онда по чему би имало места примени прописа из § 844 Грађ. зак. код извршења пресуда, а да томе нема места код удејствовања забрана? Извршна пресуда судска преставља исгшаву, којом је перфектуирано право повериоца на тражење наплате, док се по забрани као превентивној мери долази само до залоге, која врло често отпадне, будући повериоц увек не докаже постојање дуга. § 844 Грађ. зак. гласи: „између више способних начина за обезбеду дугова, оставља се избор дужнику, да оним начином обезбеђење учини, какав је њему при једнакој вредности згоднији". Као што се види, у овом зак. пропису се баш изрично говори о обезбеђењу дугова, по чему исти пропис има један општи карактер, како у односу на извршење пресуда, тако и на удејствовање забрана. Овај зак. пропис налази се у оном поглављу Грађ. зак. које говори о општим опредељењима за права лична и стварна, и о начину, којим се утврђују права и обвезателства. Тврдити, да ово поглавље па слетствено и § 844 Грађ. зак. говоре о вољној залози — Р1§пш уо1оп1апит —• више је него депласирано, јер ове одредбе немају диспозитивни карактер. Да је ово тачно, као и да су одредбе § 844 Грађ. зак. донете у циљу заштите дужника види се и из прописа § 843 Г. з. који гласи: „Поверитељ неможе заложену ствар у дуг задржати, но само са истечењем рока, има право са знањем власти продати је; почем се намири, сувишак има издати заложитељу. И по томе, неће важити сви побочни уговори и услови противни природи залоге и зајма, као што су: уговор да поверитељу припадне залога, ако му се зајам на време не врати; да поверитељ залогу по својој вољи за напред одређену цену продати, или за себе задржати може; да дужник залогу нигда искупити, или ни на ког другог пренети неможе". Најзад кад би § 844 Грађ. зак. био диспозитивног карактера и говорио о вољној залози, као што писац каже, — он би губио свој »гаЈзоп сГе1хе«, јер ако сам дужник хоће да да, било које ствари у залогу повериоцу, ко њега у томе може