Branič

4*

Број 5

„Б Р А Н И Ч"

Страна 271

них службеника, закон о ослобођењу од плаћања таксе на уговоре о куповини и продаји имања која купују оптанти и лица која уживају оптантске повластице као и насељеници у јужним крајевима, закон о пореским и таксеним повластицама за хотелску индустрију са правилником за његово извршење и списком места на које се закон примењује, извод из закона о радњама. Да би се добила престава о значајности коментара пишчевих, треба загледати само коментар Т.Бр. 12 закона који износи 28 страна ситног текства или Т.Бр. 33 или кога било другог тарифног броја. Без коментара, данас је се тешко снаћи у зак. о таксама и стручњаку, а некмоли најширим народним слојевима, којс закон погађа. Како су посредни порези данас најзначајнији став у државном буџету — за 1932/33 год. предвиђено је прихода од посредних пореза 3,185,000.000.— динара на 11.323,200.000.— дин. свеукупно предвиђених прихода — то је неразумљива толика компликованост држ. администрације при примени овог закона. Закон треба да је јасан и кратак, а обавезна објашњења по њему, у колико се за то појави потреба, треба оставити једној власти само, јер се у противном — што је данас случај — сукобљавају првенствено три власти: Министарство Финансија, Државни Савет и Касациони Суд, од којих прва у главном гледа на фискални интерес, а друге две на смисао и дух закона. Где је крај посредном опорезивању? То није питање на које одговара пишчев коментар, нити оно долази у ред питања којима се бави зак. о таксама. Али, оно мора да се једном постави пред пореске обвезнике. Наше је мишљење, да је крај овоме опорезивању или да му треба смањење тражиги, у смањењу државних расхода, у рационализацији управе државних добара, у ограничењу издатака које по науци о финансијама и освештаној пракси, не треба подмиривати из редовних буџетских прихода, у већем поклањању пажње при наплати непосредних пореза, које не треба брисати, већ наплату енергично захтевати, у опорезивању луксуза... Тада ће нам посредни порези бити лакши, државна администрација а првенствено судови приступачнији, јер јефтинији а посредни порези неће престављати читаву грану државног газдинства — најважнију — којима ће на челу бити огроман закон од 407 чланова са више хиљада обавезних објашњења, већ ће они бити сведени у држ. буџету на ону меру коју диктује и наука и практичан живот. Са хипертрофијом посредног опорезивања постиже се негативно дејство: обвезник се обраћа властима, или троши производе посредно опорезоване само колико је то неопходно потребно. А то није циљ законодавца, коме се буџет-