Branič

Страна 274

„В Р А Н И Ч"

Број 5

иреме апсолутизма у XVIII. в. Није тешко схватити какав је положај у држави имао грађани за време Апсолутизма, што ее може видети из речи Луја XIV. који је једном приликом рекао на примедбу једног свог државника: „Држава то сам ја" («Б'Е1а1 б'еб(; тоЈ!«).Интерес краља, а преко овог, и државе, је виши од интереса појединаца, те је према томе Краљ тај који одређује важност закона у односу према својим поданицима. Судови су надлежни за све поданике његове државе у погледу извршења кривичног дела ма где и ма од кога оно било извршено. Без сумње вели писац, у XIV веку међународни односи нису били тако чести као данас пошго је било ретко да се странац бави на туђој територији. У глави VII. писац излаже развој Међународног Кривичног права почев од XVI. па до XVIII. в. у Холандији. И у Холандији, као и осталим земљама осећао се јак утицај школе статута у погледу формирања идеја о Међународном Кривичном праву. Нарочиту заслугу за вулгаризацију М. К. П. имао је познати холандски правник, писац и филозоф Хуго Гроције. И у Холандији ово право почивало је на истим основима као и у осталим државама средње Европе, дакле, важио је још феудални принцип строге територијалности закона који је принцип почивао на феудалној концепцији државе. 11исац излаже у глави VIII. доктринални и законодавни покрет у Немачкој у XVII. и XVIII. в., излажући гледишта чувених немачких писаца и правних мислилаца, као што су Лајбниц, Пуфендорф, Вотел, и др. И у Немачкој школа природног права (»Гесо1е де (јгок па1иге1«) има своје присталице, међу које спада чувени правни писац Пуфендорф, који је развио идеју Гроцијуса до крајњих консеквенаца, мада се и овај писац, као и Волф, доста разликује од Гроцијуса у погледу схватања природног права. Писац, најзад у глави IX и X, говори о идејама Међународног Кривичног Права у Француској и нарочито подвлачи утицај идеја на развој овога права идеје Монтескија, Русоа и Волтера, које су акцептиране од стране француске Револуције а нарочито идеје Русоа, које се у многоме диференцирају од идеја Хуга Гроција. Ова разлика у идејама огледа се у схватању државе суверенитета права грађана итд. Тако чувено дело Бекарија: »Тгакб сЈев сШкб е! с1е§ рете?« публиковано 1864. год. било је инспирисано делима Монтескија и Русоа. Бекарија није заснивао право репресије на метафизичким основама, као што је то чинио Лајбниц, већ на основима социјалне одбране. Поред Бекарија дигао је глас и Волтер против реакционарних духова свога времена. Критикујући тадање законодавство Волтер у своме „Философском речнику" од 1764. г. узвикује: „Бог није дошао на нашу земљу да изједначи људски род и да му каже: