Branič

Страна 296

„Б Р А Н И Ч"

Број 6

могао да учини ово, а поверигељ оно, већ има да се поступа. стриктно према законским прописима, чији смисао несме нико да изврће и криво да гумачи, већ има да пази на речи, и њихово право значење, па ако му се не би тако разумети дало, онда нека погледа на друге у закону изложене подобне законе, и нека испита намеру законодавца, па сравнивши га са овима нека га тако протумачи, како да се са основима здравога разума и природне правице слаже — § 8. грађ. зак., и ако би се случај какав појавио за који нарочитог зак. прописа неби било, онда ће се исти по општим у овом законику постављеним основима, или опште познагом досадашњем обичају, разумно и савесно решавати, никако не испуштајући из вида закосне прописе за подобне случаје — § 10. грађ.. зак., и најзад: ако за какав случај неби било у овоме законику прописаног правила, суд ће по подобним прописима или основима, у овоме законику постављеним случај такав расправити — § 2. грађ. суд. пост. Да ли се према томе неко фаворизира или не, или се неко штети или не, само кад је у питању правилна и стриктна примена закона о томе не може бити ни речи: јер: „(1ига 1ех зесЗ 1ех". Зар би се то слагало са основима здравога разума и природне правице, и зар би то било са изложеним подобним законским прописима, кад би поверитељ, рецимо тражио да се попише роба у радњи дужника, и ако овај даје у попис другу покретност са истом вредношћу, на пример: намештај, или накиг, или хартије од вредности? Зар би то било сагласно са општим у грађ. законику и грађ. судском поступку посгављеним основима, или по опшге познатом досадањем обичају — пракси, кад тај поверитељ тражи робу из радње свога дужника, а неће другу способну залогу у намештају, накиту, хартијама од вредности, даскама у дворишту са којима се тргује, само због тога, што жели можда да онемогући рад и затвори радњу своме конкуренту, или конкуренту свога пријатеља ? Тврдити такође, да између прописаног поступка за извршење забране, и овога за извршење пресуда, нема никакве везе ни аналогог поступања и поред свега што нам је познато, и што је напред изложено, исто би тако депласирано и произвољно било. Баш у оном поглављу грађ. суд. пост. које говори о општим правилима обезбеђења налази се § 380. који гласи: „Обезбеђење неможе се тражити на оне ствари и на онолико колико се за извршење пресуда узети немогу — § 471. г- с. п. Очевидно је да овај зак. пропис упућује извршиоца приликом обезбеде тражбина — вршења забрана — на аналого поступање при извршењу пресуда. И сад изодити закључак као да се ове одредбе односе само на примену § 471. грађ. суд. пост. и ништа више, било би без икаквог основа. Рекли смо да је овај пропис § 380. г с. п.