Branič

Страна 298

,Б Р А Н И Ч"

Број 6

1.) Што се забрана налази у посебној глави која садржн особене ирописе за попис, за разлику од пописа § 466. г. с. п. који се налази у одвојеном поглављу, па су и рокови за извршење код забране краћи а код пресуда дужи, због чега наводи § 403. према § 466. г. с. п., а § 407. према § 473. г. с- п.; 2.) Што код забрана повериоц самим захтевањем обезбеђења опредељује на коју покретну имовину забрану тражи, те да исту полицијска власт има и пописати, јер да — у случају да дужник нема у опште или нема довољно те покретности, — полицијска власт не може пописивати непокретности, као што је то код извршења пресуда — § 466- г. с. п. дозвољено, и обезбеђење једнога вида — забрану, преобраћати у обезбеђење другога вида — прибелешку, јер је ово компетенција суда, те да је због тога § 466. став I. грађ. суд. пост. непроменљив у колико се тиче реда по коме ће се дужникова имовина узети у попис. 3.) Што забрана није вољан акт дужника, да би његова изјава о залоз.и бил : а мериторна, већ се код ње по § 378. г. с- п. поименце означују ствари на које повериоц жели да стекне залогу, а суд решењем, и полиц. власт пописом ову стварају — §§ 384. и 404. грађ. суд. пост., те да је на тај начин и радња самог повериоца сем иницијативе за ту залогу* без икаквог утицаја на стварање ове задоге, и најзад 4.) да ако би се ово право дало дужнику при попису по забрани, да би се довело обезбеђење у зависност од самог дужника, пошто би он могао удејстовање забране да изигра давањем туђих сгвари, или савари у спору или на којима већ постоји залога, ради одуговлачења и т. д. На све ове разлоге, ми смо у главном већ реплицирали побијајући их само законским прописима. Имамо да додамо још: да ни сам тај факат што је забрана хитнији акт са краћим роком за извршење него што је случај код пресуда — не даје за право повериоцу да бира ствари, које да се у попис узму кад је реч о извршењу забране, те према томе, упоређивање § 403. г. с. п. са ставом I. -§ 466. грађ. суд. пост. у овом циљу, је депласирано, као шго је депласирано и упоређење — § 407. г. с. п. са § 403. истог поступка, у циљу да се докаже, да дужник има право избора ствари за попис ради обезбеде дуга по пресуди, а да то право нема ради обезбеде дуга по забрани. Тачна је примедба пишчева у његовом чланку у тач. 3. под „I" да је радња самог повериоца по забрани сем иницијативе за залогу, без икаквог утицаја на стварање ове залоге, јер да суд решењем и полиц- власт пописом ову стварају, са том разликом само, што је поверитељ који захтева прибелешку или забрану дужан по § 378. грађ. суд. пост., да означи ствари којима жели да се обезбеди, а приликом пописа извршна власт има да попише оне ствари које дужник одредио буде, само ако оне након